Svrha ličnog razvoja

Licni razvoj

Svrha ličnog razvoja

Autor: Nebojša Kostić

Šta je to ‘lični razvoj’, i koja mu je svrha? Zar nismo mi “takvi kakvi jesmo”, i tačka? Šta možemo menjati na sebi? I zašto bismo, uopšte, išta menjali? Da li je menjanje sebe, zapravo, prilagođavanje drugima, ili je to razvijanje sposobnosti da lakše izlazimo na kraj sa drugima? Da li je sve to nekakva moderna izmišljotina jer “ne treba ti, valjda, neko drugi da ti kaže kako da živiš”? Ili je, pak, život postao prekomplikovan pa je ljudima potrebna pomoć da “slože kockice”, “podvuku crtu” i “vide kako će dalje”?

Kod razjašnjavanja pojma ličnog razvoja, najbolje je da prvo pogledamo njegovo značenje. Reč ‘lični’ upućuje na to da se sam čovek može razvijati, na neki način. Jedna od korisnih podela čoveka je na telo, emocije, um i duh. Svaki deo iz ove podele se može razvijati. Možemo slobodno reći da održavanje tela, emocija i uma u normalnom stanju spada u domen zdravlja, a podizanje sposobnosti navedenih delova, i duha, predstavlja lični razvoj.

Uzmimo telo, za početak. Zdrava ishrana, higijena i neophodno kretanje spadaju u domen zdravlja i održavanja. Međutim rad na tome da nam telo izgleda kao izvajano – spada u domen ličnog razvoja. I taj pristup radu na sebi nije površan, kako se obično smatra. Površan postaje onda kada čovek sav trud svede samo na izgled. Tu su razni sportovi i borilačke veštine koje svakako spadaju u lični razvoj, a usput kače i čovekovo emotivno i mentalno stanje, a poneke rade i na stanju duha.

Idući ka drugim delovima čoveka, zalazimo dublje u sferu ličnog razvoja. Knjigom Emocionalna inteligencija, Danijel Goleman je široj javnosti otvorio oči da se sa emocijama može uraditi ponešto. Emocionalna inteligencija je, u suštini, inteligentan pristup svojim emocijama, i predstavlja sposobnost da se utiče na sopstvena emotivna stanja. Razni drugi pristupi u sferi koučinga i psihoterapije nude načine da se emocije balansiraju, čiste, da se prevaziđu strahovi, nervoza, potisnuti bes, itd. Ima dosta posla na polju emocija – ako želimo da učinimo život prijatnijim sebi i ljudima oko nas – ali se češće opredeljujemo za fizički i kozmetički rad na sebi, ili prosto kažemo okolini “Ili me prihvati takvog kakav sam, ili da se razilazimo. Ja ne mogu biti neko drugi. To je jače od mene.”.

Zvanična teorija po kojoj se inteligencija ne može menjati, služi kao sjajan izgovor da se lični razvoj na nivou uma potpuno ignoriše. Goleman je navodio eksperimente koji pokazuju da emotivno stanje izuzetno utiče na inteligenciju i njenu upotrebu kod čoveka. Nije potrebno mnogo razmišljati da bi se shvatilo da i koncentracija utiče na sposobnost korišćenja inteligencije. A koncentracija se može vežbati, to bar znamo. Sposobnost koncentracije se može enormno razviti, i to spada u domen ličnog razvoja na nivou uma.

Takođe, čitava psihoterapija se bavi sređivanjem mentalnog haosa nastalog usled neprijatnih događaja, emotivnih lomova, životnih gubitaka, itd. Svi se žale da će “izludeti od muke”, ali niko ne smatra da mu je potrebno mentalno čišćenje. Svima “glava hoće da eksplodira”, ali niko ne traži ventil. Stepen ignorisanja potrebe za ličnim razvojem na mentalnom planu je zapanjujuć. Izgleda da ljudima niko nije rekao da se tu stvari bitno mogu menjati.

Komunikacija, takođe, spada u taj segment. Smatra se da samim tim što sam u stanju da izgovaram reči koje drugi čuju – ja komuniciram kako treba. Sam pojam “veštine komunikacije” zvuči kao otkrivanje rupe na saksiji. “Kakve veštine, il’ znaš da pričaš, il’ si mutav, nema šta tu da se filozofira!”. Pa ipak, ljudi itekako primete kada je neko ubedljiv. No, često zaključe da je taj samo inteligentan (“genetika”), i ima taj dar. Može biti, ali je 90% šansi da je vežbao komunikaciju kao tinejdžer sklekove posle Rokija 4.

Područje duha je kompleksnije, i podložno je raznim tumačenjima. Međutim, i tu se stvari mogu menjati i razvijati. Neko će za razvoj duha koristiti religiju, neko modernu spiritualnost ili ezoteriju, neko filozofiju, a neko umetnost. Pritom se misli na filozofiju i umetnost koje je kreirao neko sa razvijenim duhom. Neke umetnosti je kreiralo tržište, a neke filozofije – ljudi bez duha.

A gde je tu politika? Politika nema veze sa ličnim razvojem. Ona spada u lično opredeljivanje. Čovek se ne menja, on se priklanja. Danas je važnije imati stav, ideološki, politički, vrednosni – nego poraditi na popravljanju neke sopstvene loše osobine. Kada je po sredi bavljenje politikom, ono se svodi na menjanje stanja u društvu, najčešće od strane ljudi koji nisu skloni ništa u sebi i na sebi da promene.

Tako područje ličnog razvoja – rada na sebi – ne predstavlja neki specifičan hobi čudnih pojedinaca, nego sredstvo da čovek učini sebe boljim ili u najmanju ruku podnošljivijim svom okruženju. Odsustvo ličnog razvoja je slično odsustvu higijene – ljudi oko nas to osećaju. Neko će nas napustiti a neko će nas trpeti.

Izvor: licninapredak.rs / Nebojša Kostić, životni kouč, klirer