Kako da u periodu krize smanjite stres na poslu i sprečite izgaranje

Kovid-19 nam je doneo veliku krizu u martu, ali još veća nas, izgleda, tek očekuje. Na racionalnom nivou, svesni smo da
nam performanse ne mogu ostati na maksimumu jer je u kriznoj situaciji teško postići emocionalnu ravnotežu. S druge
strane, postoje i razni sistemski, ali i lični razlozi zbog kojih od sebe očekujemo nerealnu efikasnost, koja nas još brže
može dovesti do – pregorevanja na poslu.

O uticaju pandemije na radno okruženje već govore i prvi podaci. U Srbiji je, prema istraživanju jednog portala za
zapošljavanje, skoro 60 posto firmi prešlo na rad od kuće, za stalno ili do kraja pandemije. Krupne promene doživeli su i
oni koji se vraćaju u kancelarije. Radni prostori preuređuju se u skladu s novim merama i to se odražava negativno na
efikasnost, efektivnost i motivaciju zaposlenih. Prema istom istraživanju, skoro 40 odsto radnika požalilo se kompaniji da
prolazi kroz pomenute poteškoće.

U predstojećem periodu, osim brige o higijeni radnog prostora i doma, važno je da se pozabavimo i mentalnom
higijenom. Za početak, ne treba sebe da osuđujemo što nam je smanjena produktivnost. To je prirodno u kriznoj situaciji,
s obzirom na nepredvidivost i brzinu promena koje su nas snašle.

A šta nam još donosi tolika neizvesnost? Stalno smo van svoje zone komfora, što u nama budi anksioznost. I to je nešto
s čime se konstantno borimo i s čim treba da naučimo da se saživimo bar još neko vreme. Uz to, ne možemo sa
sigurnošću da tvrdimo ni koliko će ova kriza potrajati. Na sve to, promene kroz koje prolazimo svakodnevno nas stavljaju
pred suprotstavljene izbore, recimo između zdravlja i budžeta. Angažujemo sve svoje dostupne resurse da prevaziđemo
anksioznost i donesemo odluke koje su najbolje za sebe i svoj tim. A kad naši unutrašnji resursi presuše, pasivno se
prepuštamo situaciji.

Posledice ekstremnih promena

Kada su nam mehanizmi za ublažavanje anksioznog doživljaja ekstremnih promena slabije razvijeni, skloniji smo
da upadnemo u pregorevanje (burnout). O ovom sindromu govori se već decenijama, međutim, malo je reči o
tome kako ga kovid kriza može pojačati. Do izgaranja na poslu inače dovodi dugotrajni stres na poslu i
neusklađenost različitih aspekata života. Osim poslovnog opterećenja, doprinose mu i doživljaj da smo
neadekvatno nagrađeni za uloženi trud i rad, doživljaj nepravde, nemogućnost kontrole nad situacijom i
generalno toksična poslovna ili porodična sredina.

Pandemija je svakako poljuljala ravnotežu između skoro svih pomenutih aspekata koji doprinose izgaranju na poslu.
Prvenstveno nam je oduzela osećaj kontrole nad sobom, svojim reakcijama, kao i celokupnom situacijom.
Kriza koju kovid-19 donosi ima tri suštinska epicentra: preispitivanje sopstvenog identiteta, poljuljan osećaj kontrole,
dodatnu iscrpljenost. Zato pročitajte u nastavku kako da potencijalno pregaranje od posla sprečite kod sebe i u timu koji
vodite.

Zaštita identiteta na poslu

Da ne biste dolazili u veći rizik od izgaranja, važno je umanjiti osećaj pretnje vašem identitetu, statusu na poslu i
vrednovanju sebe. Ovo se može postići kroz precizno definisanje zadataka i očekivanja, kako svojih, tako i u timu. Jasno
ih iskomunicirajte kao lider. Podsetite se misije i vizije kompanije i precizno objasnite članovima tima kako oni doprinose
njima.

Takođe, pohvalite i, kad god je izvodljivo, nagradite sebe i kolege za svaki zadatak koji vodi ostvarenju makar i manjeg
zajedničkog cilja. Poradite na kulturi razgovora o teškoćama s kojima se susrećete. Na kraju krajeva, ipak ste zajedno u
njima, te će ovo podstaći razumevanje i podršku.

Promišljanje o kontroli

Sveopšta neizvesnost i gubitak kontrole nad situacijom je nešto na šta treba da razvijemo otpornost kako bismo izbegli
da stalni pritisak doprinese stresu i izgaranju na poslu. U okviru novih pravila koja važe u „novoj normalnosti“ važno je
pronaći nove izvore za osećaj kontrole.

Jasno definišite gde leži problem i tokom svake mini-krize koja nastupi otvoreno razgovarajte sa kolegama. Svako treba
da dobije priliku da iznese svoja osećanja, mišljenja i viđenje situacije iz svoje uloge, uz predloge kako da se ona reši.
Time će se kod članova tima ojačati doživljaj kontrole nad situacijom.

Recite NE iscrpljivanju

Posle nekog vremena iscrpljenost usled novih zahteva na poslu može dovesti do pregorevanja, koje se odražava na
različitim planovima, kako fizičkom, tako i emocionalnom ili kognitivnom. Zato investirajte vreme i ostale dostupne
resurse da biste to zaustavili.

Pokušajte da reorganizujete poslovne obaveze u kraće, ali fokusiranije faze. Važno je da tokom njih uspete da obavite
najveći deo rada. Ne zaboravite ni da pravite redovne, pametne pauze. Obavezno obratite pažnju i na spavanje, jer
poremećaj njegovog režima može ukazivati na izgaranje. Da biste bolje noću spavali, probajte da uvedete bar minimalno
vežbanje i svakodnevno izlaganje suncu tokom dana.

Najvažnije od svega, priznajte sami sebi da ni posao, kao ni život, ne može biti crno-beo. Doživite ga u njegovoj realnosti
i nemojte kod sebe graditi prevelika očekivanja iznutra kada već trpite i pojačane pritiske spolja.

A ako vas i dalje preplavljuje anksioznost zbog previše poslovnih obaveza i imate utisak da je đavo odneo šalu,
upišite Burnout koučing trening. Ovaj onlajn trening osmislio je tim Jelena CONSULTING kako bi vam pomogao
da sprečite pregorevanje pre nego što vam ono drastično uruši kvalitet života. Tokom onlajn sesija pozabavićete
se rešavanjem svog konkretnog problema koristeći znanje i iskustvo dva sertifikovana sistemsko-psihodinamska
organizaciona konsultanta i grupnu podršku kao resurs.

Steći ćete sistemski uvid u pravce iz kojih vam preti izgaranje s posla, kao i psihodinamski uvid u mehanizme
kojima mu vi možda doprinosite. Integracijom ovih uvida doći ćete do rešenja prilagođenog vašoj konkretnoj
ličnosti i vašoj realnoj poslovnoj situaciji. A steći ćete i nov pogled na svoju situaciju, kao i metode koje će vam
pomoći da sprečite pregorevanje – na duže staze.

Prijave su u toku na: http://jelenatasicplecas.rs/prijave-koucing-trening-grupa-biznis-podrske

Fotografije: Milica Petrović

Pogledajte i

Održana četvrta konferencija “Građani u promišljanju”

Četvrta beogradska međunarodna konferencija “Građani u promišljanju” održana je krajem maja u Beogradu pod rukovodstvom …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *