Lični napredak
Povezani članci
Pingvinče zvano Peni beše izleženo u malom gnezdu u snegu.
Prvih nekoliko nedelja njegovog života, ceo njegov pogled na svet činilo je to malo prohladno gnezdo – zvano dom.
Potom je, jednog dana, majka rekla „Vreme je da kreneš, Peni!“
„Gde to, mama?“
Vreme je da se otpustiš na pučinu i da uloviš neku ribu“ rekla je majka smešeći se.
„Ali, plašim se ja, mama. Čuo sam da tamo žive veoma opasne životinje. Tamo žive morski lavovi, foke i ajkule i svi jedva čekaju da me pojedu. A šta ako ne ulovim ribu? – Meni je i ovde dobro, toplo, sigurno, ništa mi ne fali. Zašto ne bi bio ovde i dalje?“
„Pa ti si pingvin, Peni moj. Ne možeš ceo život da se kriješ. Rođeni smo da plivamo, lovimo, živimo. Možda jeste rizično živeti takvim životom, ali to smo mi, Peni, to je naš život.“
Razmišljao je nekoliko minuta potom je nerado izašao.
Oči mu zasijaše sa prvim susretom sa svetlošću.
Protegao je krila. Potom je zaplivalo. Osetio se vrednim!
Predomišljanje malog pingvinčeta je slično našem.
Najlakše je ništa ne raditi. Svi mi možemo živeti život pod staklenim zvonom. Svi smo svesni da možemo više, ali to nije baš tako jednostavno.
„Šta ako nešto pođe naopako. Šta ako ne uspem“ Šta ako nisam vičan tome?“
Sve je meni jasno, ali znaj sledeće.
„Šta bi bilo kad bi jednog dana shvatio da si život protraćio u kući, ne radeći ništa, ne čineći ništa, pasivno, i spontano živeći?“
Pingvinče donese odluku pravu. A ti?
Više o ovome možete da naučite uz film „Oddball“, neverovatno odrađen australijski film, osnovan na istinitoj priči o maloj koloniji pingvina koje spasava jedan farmer pun života, njegova unuka i njegov Abruceški pastirski pas. Za pisanje ove priče inspirisala me je vožnja s decom nakon što smo se vratili iz bioskopa jedne večeri.
Divan film, i jako lepa i simpatično poučna pričica.