Home / Članci / Mindfulness meditacija
Mir meditacija

Mindfulness meditacija

Autor: Ivana Đorđević

U pokušaju da ispunim želje naših čitalaca o tome šta bi želeli da čitaju, rešila sam da krenem od prve na spisku, a to je bila meditacija. Kada mi je čitalac predložio meditaciju kao temu o kojoj bi želeo da čita, razmišljala sam kako da povežem psihoterapiju i nauku sa istočnjačkim veštinama poput meditacije. U tom istraživanju sam naišla na termin koji je i naslov ovog teksta, mindfulness meditacija. Kao i mnogo drugih termina, nesrećan prevod na srpskom bi bio meditacija “sabranosti” ili “fokusiranosti na trenutni momenat”, “puna svesnost” ili “budnost”. Međutim, zbog daljeg istraživanja, ukoliko to čitaoce zanima, mi ćemo u ovom tekstu koristiti ovaj “odomaćeniji” izraz: mindfulness meditacija. Ovaj specifiičan tip meditacije je naučno zasnivan i medicinski centri širom Amerike ga već oberučke prihvataju i kompletiraju uz neurološka istraživanja koja već sprovode.

Samo ime mindfulness je engleski prevod indijske reči sati i definiše se kao stanje svesti u kom smo aktivno svesni određene misli, percepcije ili osećanja koja obuhvata naša svest, ali im još nismo pridali značenje ili vrednost.
Elem, pre nego automatski pridamo značenje nekoj misli, percepciji ili osećanju, pojavi se kratak momenat (mindfulness) potpune svesnosti iste, ali oslobođen značenja. Međutim, taj momenat je toliko kratak da ga uopšte i ne primetimo. Iako već postoji, ne možemo ga razumeti ili naučiti, ali ga možemo iskusiti i trenirati.

Ono što mindfulness razlikuje od istočnjačkih veština meditacije osim naučne zasnovanosti jeste i to što nije religijski i što neke tehnike, terapeuti širom sveta već koriste, samo im nisu dodelili ime. Na primer, ovo stanje “pune budnosti” se može postići tehnikama kao što su vizualizacija, vođena fantazija i sl.

Jedan od najvećih autoriteta u ovom polju Jon Kabat-Zin (pogledajte njegovo predavanje o mindfulness-u u kompaniji Google: https://www.youtube.com/watch?v=3nwwKbM_vJc), definiše mindfulness kao: “usmeravanje pažnje na određeni način: sa ciljem, u sadašnjem momentu i uz neosuđujuć stav”. On ovu svoju tehniku drugačije naziva “umetnost svesnog življenja”.

Mindfulness meditacija

Možemo izvući 4 zajednička i najvažnija principa u ovoj tehnici:

  • Kontakt sa sadašnjim momentom: puna svesnost o “sada i ovde” sa prihvatanjem i radoznalošću.
  • Prihvatanje: dozvoliti neprijatna osećanja, težnje i senzacije; dozvoliti im ’”ulaz’” i ’”izlaz’” bez opiranja – prihvatanje svega što je prisutno u sadašnjem trenutku.
  • Protok: distanciranje i puštanje neželjenih misli, uverenja, sećanja, percepcije – omogućava da otpustimo i prevaziđemo neprijatne misli i emocije.
  • Prostorna svesnost: doživeti promenu centra svesti u prostoru – uvođenje posmatrajućeg selfa; transcedentni aspekt ličnosti koji je svestan misli i osećanja kao doživljaja koji prolaze, ali bez identifikacije sa njima. “Ja nisam moje misli.”

U praktičnom smislu to znači da što više razvijemo stanje svesti koji nazivamo mindfulness, postajemo slobodniji od svojih ograničavajućih načina razmišljanja, imamo jasniju sliku onoga što se zaista događa u našem životu (oslobođeno sopstvenih projekcija) i postaje nam lakše donositi izbore i odluke koji podržavaju našu sreću, mir i snažan osjećaj smisla i svrhe. Bilo da primenjujemo mindfulness tehnike u cilju prevazilaženja neprijatnih misli i osećanja, dubljeg kontakta sa sobom ili da jednostavno želimo da više živimo u “sada i ovde”, ove tehnike nam daju dubok osećaj unutrašnjeg sklada i celovitosti sa potpunijim kontaktom sa sobom i drugima.

Pošto je većina nas već formirala sliku o sebi, doživljavamo sebe kao finalni proizvod koji se ne može menjati, čak i ako nam ta slika o sebi ne odgovara i nije nam prijatna. Međutim, ova nam tehnika pomaže da ostanemo svesni da smo mi u konstatnom procesu promena i razvijanja.
Ako, na primer, imate problema sa grižom savesti, to samo znači da zbog svojih (uglavnom nesvesnih) uslovljavanja, na informacije koje primate iz okoline uvek odaberete da reagujete na način koji podržava sliku koju imate o sebi, a koja vam izaziva problem sa grižom savesti. Praktično, nemate svest o postojanju drugih načina reagovanja na spoljne uticaje.
Navedeno se odnosi i na bilo koju drugu stresnu situaciju jer stres je direktna posledica našeg značenja koje pridajemo određenim situacijama. Ako nam pojedina situacija često stvara stres, u osnovi to samo znači da u susretu s pojedinom situacijom uvek reagujemo na isti način.

Razvoj mindfulness svesti omogućava nam da izgradimo potpuno drugačiji pogled na sopstvene misli i emocije kao i na informacije koje primamo iz okoline, što nam otvara vrata u svet novih mogućnosti. Umesto da budemo robovi svojih uslovljavanja, postajemo osobe koje imaju mogućnost menjati u sebi ono što nas koči da postanemo osoba koja želimo biti. Svi mi imamo slobodu izbora misliti misli koje želimo misliti. Međutim, imati slobodu izbora ne znači da se to zaista može sprovesti u praksi.

Meditacija se primenjuje u lečenju bola, stresa, depresije, zavisnosti, besa i poremećaja pažnje (ADHD) i često je u kombinaciji sa klasičnim medicinskim lečenjem. Na primer, uspešno se primenjuje u lečenju: napada panike, opsesivno-kompulzivnih poremećaja, nesanice, psorijaze, određenih tipova karcinoma, zujanja u ušima, fibromijalgije itd. Slični rezultati su dobijeni od istraživanja vezanih za mindfulness meditaciju. Naime, potvrđeno je da su ove tehnike efikasne i za široki spektar kliničkih poremećaja kao što su: hroničan bol, anksiozni poremećaji, depresija, post-traumatski stresni poremećaj, opsesivno-kompulsivni poremećaj, različiti tipovi zavisnosti. Praktikovanje mindfulness tehnika dovodi do: osećaja prisutnosti u “sada i ovde”, unapređenja samosvesti, bezbednog kontakta sa neprijatnim mislima i emocijama, veće povezanosti sa sobom, drugima i svetom oko sebe, postizanja unutrašnjeg balansa i mira, razvitka samoprihvatanja i samorazumevanja, unapređenja empatije.

Otkriveno je da mozak ima sposobnost menjanja svoje strukture i funkcije – jačajući sklopove koje često koristi, a slabeći i smanjujući one koje ne koristi često. Tu fleksibilnost u mozgu nazivamo “neuroplastičnost” i ona objašnjava zašto meditacija može imati trajan učinak na način na koji obrađujemo misli i emocije. Mindfulness meditacija takođe pokazuje znatan doprinos jačanju imuniteta i sopstvene sposobnosti koncentracije, kao i smanjenu napetost u arterijama kod ljudi koji pate od povišenog krvnog pritiska. Kognitivno lečenje bazirano na mindfulness-u može prepoloviti stopu ponovne pojave teške depresije kod ljudi koji pate od dve ili više epizoda. Meditaciju i mindfulness tehnike koristi široki krug ljudi, od poslovnih lidera, medicinskih stručnjaka, školaraca i zatvorenika, do advokata, vojnog osoblja, trudnica, olimpijskih sportista i sportskih zvezda.” (Izvor: http://znanost.geek.hr/clanak/sto-znanstvenici-kazu-o-meditaciji/#ixzz4BMZH4grZ)

Mindfulness se može primenjivati u različitim životnim aspektima, kao i za prevazilaženje širokog spektra problema u kojim se osoba oseća da je “izbačena iz koloseka”. Tako, na primer, “mindfulness ishrana” podrazumeva da osoba sa punom svesnošću unosi hranu, jer fokusiranje na svaki zalogaj poboljšava kontakt sa unutrašnjim doživljajem tela, te se ova tehnika, između ostalog, koristi i za prevazilaženje različitih problema sa ishranom.

Iako jednostavne za primenu, mindfulness tehnike je važno prilagoditi specifičnoj osobi, odnosno uzeti u obzir njene psihološke i telesne karakteristike, kao i hronična ili akutna oboljenja. Duboko uranjanje u sebe i integracija svih nivoa doživljanog iskustva varira od osobe do osobe. Tako, isti cilj, odnosno postizanje unutrašnjeg osećaja celovitnosti i integracije, postiže se različitim putevima, odnosno variranjem različitih mindfulness tehnika. Svačiji put je jedinstven, te takve treba da budu i tehnike koje tim putem vode.

Za kraj, pošto smo već pominjali da su mindfulness tehnike jednostavne za primenu, probajte i sada:

– Sedite udobno, zatvorite oči, i osetite kako vam je telo oslonjeno na podlogu na kojoj sedite.

– Usmerite svest na svoje disanje.

– Ne pokušavajte da menjate ritam ili dubinu disanja, već prihvatite i pratite svoje disanje onako kakvo jeste u sadašnjem trenutku.

– Ukoliko se javljaju neke misli, prihvatite ih, otpustite, i ostanite usmereni na praćenje svog udaha i izdaha.

– Primetite kako se abdomen i grudni koš pomeraju prilikom svakog ciklusa disanja.

– Primetite kakav to utacaj ima na vaše telo, i kako se osećate u svom telu iznutra dok dišete.

– Budite svesni i da li se vremenom način disanja menja, i prihvatite to.

Ovu vežbu možete raditi nekoliko minuta dnevno. Vremenom razvija dublji osećaj sebe i svog tela, a kako se disanje vremenom produbljuje, i mišići su opušteniji.

Za one koje bi da saznaju više, pronašla sam brošuru kolege iz Hrvatske, na koju sam se nekoliko puta pozivala tokom pisanja teksta. Besplatna je i možete dublje istraživati i bolje razumeti ovaj proces samopomoći.

Link: http://tomislavtomiccoaching.com/wp-content/uploads/2015/10/Mindfulness-meditacija.pdf

Srećno!

Ako si uznemiren zbog nečega spolja, bol ne dolazi od same te stvari već od tvoje procene iste, a u tvojoj je moći da je odbaciš kad god poželiš.
– Marko Aurelije

Izvor: licninapredak.rs / Ivana Đorđević, diplomirani psiholog, savetnik O.L.I Metoda, psihoterapeut u edukaciji

Pogledajte i

DA LI VAM JE POSAO VAŽNIJI OD MENTALNOG ZDRAVLJA?!

Radna okruženja u savremenom dobu postala su ozbiljna opasnost za naše mentalno zdravlje. Ubrzan ritam …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *