Home / Autori / Branka Mitrović Josipović / Kako prihvatiti stres kao deo života?
Meditacija

Kako prihvatiti stres kao deo života?

Autor: Branka Mitrović Josipović

Često slušamo o tome kako je stres nešto loše i naporno, uzročnik različitih bolesti a opet se stalno nalazimo u različitim stresnim situacijama koje uspevamo da rešimo i prevaziđemo. Čak se u različitim oglasima za posao kao potreban uslov  traži sposobnost rada pod pritiskom tj. stresom. Pa da li je onda stres nešto dobro ili loše?

Pođimo najpre od toga šta je stres i njegovih vrsta. Po Hansu Siliju, autoru ovog pojma,  stres (eng. napetost, pritisak) je opšta adaptivna reakcija organizma na neku situaciju koje on naziva stresorima (razvod, smrt, selidba, povreda,  rođenje deteta..). Ako odreagujemo adekvatno i prevaziđemo stres, naša adaptacija je protekla uspešno. Ako  je pak, ta reakcija suviše intezivna ili je dugotrajna, to može ostaviti negativne posledice po nas u vidu različitih psihosomatskih bolesti (srčani problemi, čir na želucu, povišen pritisak…).  Treba napomenuti da stres može biti pozitivan i negativan odnosno Sili stresorima smatra i pozitivne događaje kao što su brak, rođenje deteta, dobitak na lotou i sl.

Treba imati u vidu da su neki ljudi otporniji na stresne situacije od drugih.

Pa kako se onda boriti sa stresom?

Prvo, prihvatiti stres kao sastavni deo života. Umesto što ulažemo napor da izbegnemo stresne situacije, treba da prihvatimo stres kao nešto što se pojavljuje redovno u našem životu a napor treba ulagati u njegovo prevazilaženje. Svakoga od nas može da zadesi razvod, gibitak drage osobe, povreda ili neprijatnost bilo koje vrste i to treba prihvatiti kao neminovnu činjenicu.

Drugo, ne videti stres uvek kao nešto negativno nego kao priliku za razvoj i sazrevanje. Gubitak posla može biti prilika za promenu zanimanja ili otkrivanje novih interesovanja.

Treće, koristiti adekvatne tehnike u borbi sa stresom kao što su na primer:

  • Slobodno vreme koristiti za opuštajuće aktivnosti ( šetnja, čitanje, sport..).
  • Više vremena provoditi u prirodi i pešačenju nego u gradskoj gužvi i prevozu.
  • Prihvatanje činjenice da ne može uvek da bude kako mi želimo!! To znači da nije nužno da se u svakoj situaciji upuštate u borbu naročito ako znate da nećete ništa postići (situacije sa šefom, bliskim članovima porodice, državnim sistemima). Na primer, ljudi često troše vreme i narušavaju zdravlje upravo u okviru zdravstvenog sistema provodeći vreme u čekaonicma i raspravama sa medicinskim osobljem i drugim pacijentima. Treba izbegavati borbe bez cilja i na rasipati energiju na njih i na taj način štite sebe i sopstveno zdravlje.
  • Otpornost na stres je povezana sa tim da li čašu vidimo kao polupunu ili polupraznu. Oni ljudi koji pozitivnije gledaju na stvari i hrabre same (,,Biće bolje,, ,,Prevazići ću ja to,, i sl.) lakše i brže prevazilaze stresne situacije nego oni koji negativno gledaju na životne probleme.
  • Pali ste na ispitu? Neprijatno je ali se dešava i nema svrhe kukati. Umesto toga pronaći alternativu koja će vas napuniti energijom poput izlaska sa prijateljima, putovanja za vikend, čitanja zanimljive knjige…
  • Učiti na sopstvenim greškama. Posle nekog poraza, koji se svima neminovno dešavaja, ne treba klonuti već analizirati situaciju i pokušati izvući neku pouku iz nje, odnosno videti šta smo pogrešno uradili i truditi se da to ne ponavljamo. Većina političara koristi ovu strategiju u svom poltičkom životu inače ne bi opstali dugo na javnoj scebi.
  • Smisliti alternativne oblike ponašanja. Na osnovu prethodne analize koja ne treba da bude preduga osmislite nove funkcionalnije načine ponašanja koje ćete koristiti u sledećim stresnim situacijama.

Izvor: licninapredak.rs / Branka Mitrović Josipović, psihoterapeut

Pogledajte i

Poremećaji ličnosti: paranoidni poremećaj

Klijent: Dobar dan. Odmah da Vas zamolim da zatvorite vrata terase. Ono što bih mogao …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *