Lični napredak
Povezani članci
Autor: Suzana Vemić
Šta znači biti proaktivan
Proaktivnost je izraz koji se sve češće čuje, naročito u poslovnom svetu. Poslodavci od svojih zaposlenih očekuju da budu proaktivni, nastavnici od učenika takođe, a i roditelji od dece. Međutim, šta tačno znači biti proaktivan i šta je suprotnost proaktivnom ponašanju? O pojmovima proaktivnosti i reaktivnosti govori Stiven Kavi u knjizi ,“Sedam navika uspešnih ljudi“
Najjednostavnije rečeno, proaktivni ljudi su spremni da preuzmu odgovornost za sebe i svoj život (odgovornost je nešto što se uzima, ne nešto što se dobija), njihove reakcije su sveže i dolaze iz Svesnosti (možemo reći i od Božanske inspiracije), a ne zavise od prethodnih iskustava, niti nužno od spoljašnjih okolnosti. Što više radimo na podizanju svoje Svesnosti, manje će nas određivati prethodna iskustva, odnosno bićemo spremniji da odaberemo svoje reakcije, umesto da reagujemo automatski (kao da nam neko pritiska dugmiće).
Jedan od najvećih psihologa XX veka, osnivač terapije smislom, Viktor Frankl preživeo je koncentracioni logor. Govorio je kako mu je ideja da mi imamo slobodu izbora i da naše reakcije zavise mnogo više od tog izbora, nego od spoljašnjih okolnosti, pomogla da preživi!
Ideja da su naše reakcije određene našim prethodnim iskustvima naziva se determinizmom.
- Psihički determinizam nam govori šta su naši roditelji učinili za nas. Naše odrastanje i doživljaji iz detinjstva generalno određuju naše lične namere i strukturu našeg karaktera.
- Genetički determinizam nam govori šta smo od osobina nasledili od predaka. Npr. ako su vaši preci bili impulsivni to je zapisano u vašim genima. Ta osobina se prenosi generacijama i vi ste jednostavno njen naslednik.
- Determinizam okruženja govori nam o tome kako drugi ljudi utiču na nas – naš šef, supružnik, dete, ekonomska situacija i slično. Dakle neko ili nešto u našem okruženju odgovoran je za naše stanje.
Determinizam definitivno zanemaruje činjenicu da ljudi imaju slobodnu volju i da smo mi mnogo više od svojih reakcija, misli ili osećanja. Reaktivni ljudi često zavise od fizičkog okruženja – ako je vreme lepo, oni su dobro raspoloženi, a ako je vreme loše onda to utiče negativno na njihovo ponašanje i doživljaj sveta. Nasuprot njima – proaktivni ljudi nose svoje vreme sa sobom. Njih pokreću njihove unutrašnje vrednosti.
Reaktivne osobe, takođe su zavisne od društvenog okruženja, tzv. „društvene klime“. Kada ih ljudi tretiraju dobro, oni se i osećaju dobro, a kada ih drugi tretiraju loše, oni postaju defanzivni ili uzdržani. Reaktivni ljudi grade svoje emotivne štitove u zavisnosti od ponašanja drugih, dozvoljavajući tako drugima da ih kontrolišu. Oni se povode za emocijama, okolnostima, uslovima i okruženjem, dok se proaktivni ljudi povode za svojim vrednostima koje su osmišljene, odabrane i primenjene. I proaktivni ljudi su pod uticajem spoljašnjih stimulansa, bilo da su oni fizički, društveni ili psihološki. Međutim, njihova reakcija na stimuluse jeste njihov izbor i oni su toga svesni.
Dakle nikada nije u pitanju ono što nam se događa već naša reakcija na te događaje. I najteža iskustva mogu postati sredstvo za oblikovaje našeg karaktera i razvijanje unutrašnjih sposobnosti.
Jezik koji koristimo u svakodnevnom govoru, odličan je pokazatelj do kog stepena sebe vidimo kao proaktivnu osobu.
Reaktivni jezik:
- Ne mogu ništa da učinim
- Šta ću, takav sam.
- Izluđuje me.
- Neće mi to dozvoliti.
- Obavezan sam da to učinim.
- Ne mogu.
- Kada bih…
Proaktivni jezik:
- Hajde da sagledamo alternative.
- Mogu da izaberem drugačiji pristup.
- Kontrolišem svoja osećanja.
- Mogu da stvorim uspešnu prezentaciju.
- Odlučiću se za prikladnu reakciju.
- Više volim da…
- Hoću
Izvor: licninapredak.rs / Suzana Vemić, kouč, savetnik
