Kako da ne brinete?

Kako da prestanemo da brinemo? Naše zdravlje može da bude ozbiljno ugroženo ukoliko brinemo. Mnogi će reći da je to nemoguće, ili da je ovaj tekst nerealan. Svakako da postoje stvari koje ne možemo da kontrolišemo, kao što su prirodne nepogode ili katastrofe prouzrokovane čelnim ljudima. Jeste teško je ignorisati taj aspekt.

Međutim, prekomerena briga može da utiče na naše, kako mentalno, tako i fizičko zdravlje. U tom slučaju čovek biva nesposoban da se izbori sa mnogim svakodnevnim stvarima. Ukoliko briga postane svakodnevna, dovešće nas do anksioznosti i stresa koji će da direktno utiče na našu produktivnost i efikasnost. Osim toga dugotrajna briga uništava naš život u potpunosti, više ne bivamo srećni niti osetimo sreću. Neki ljudi veruju da briga može da bude prevencija nekim dodatnim problemima. Moguće. Ali kratkog je veka. Ona zapravo ima ogroman uticaj na naše zdravlje, koje, složićete se nema cenu.

Pa kako da ne brinemo? Iako ne možemo da prestanemo da brinemo u potpunosti, možemo da utičemo na to.

Evo nekoliko saveta kako da ne brinete:

Pristupite rešavanju problema (za razliku od konstantog brinenja). Brinuti i rešavati probleme predstavljaju dve različite stvari. Rešavanje problema podrazumeva procenu situacije što je objektivnije moguće i donošenje opipljivih rešenja. Naprotiv ovome, briga retko dovodi do rešenja Umesto toga, ona obično podrazumeva opsednutost problemom i nije ni malo produktivna, što dovodi do još veće napetosti i stresa. Drugim rečima, bez obzira koliko vremena proveli u brizi i mislili samo o tome, ukoliko ništa ne činite po tom pitanju, nećete napraviti nikakav pomak. A briga je sama po sebi destruktivna.

Napraviti razliku između rešivih i nerešivih problema. Pre nego što počnete da brinete, zapitajte se sledeće:

  • Da li je ovo samo sadašnji i realistični problem ili samo neki potencijalni?
  • Ako je potencijalni, koliko je verovatno da će se desiti ?
  • Ako je je zaista u pitanju problem, šta mogu da uradim da ga preduhitirim ili rešim najlakše?
  • Da li je problem rešiv?

Predvidljiv i rešiv problem jeste onaj na kome možete preduzeti preventivne mere ili se pak možete fokusirati na njegovo rešavanje. Na primer: ako ste zabrinuti za svoje račune možete  staviti dovoljno novca po strani za bilo kakve hitne slučajeve. Ako niste, onda uvek postoji mogućnost za fleksibilnijom otplatom. Ako ste zabrinuti za svoje zdravlje, proverite da li se pravilno hranite, odmarate i da li redovno vežbate. Naravno, ako je oboljenje ozbiljnije, gledaćete da ga što pre otklonite itd.

Međutim, nerešivi problemi su oni nad kojima nemamo uticaj niti kontrolu. Ukoliko se brinete za nešto što može a i ne mora da se desi, vaša briga niće biti produktivna, jer ne možete ništa da uradite u toj situaciji. Bilo bi veoma neozbiljno razmišljati o vremenskim nepogodama koje se nisu desile, o zemljotresu, poplavama, ratu, ili drugim katastrofama koje se mogu desiti a ne moraju. Fokusirajte se na stvari koje možete da kontrolišete ili evenutalno izbegnete. Ostale vrste brige su neopravdane.

Planirajte unapred. Ovo se odnosi na gore pomenuto. Preduzmite preventivne mere da biste lakše izbegli neprijatnosti. Ukoliko vodite računa o svojim prihodima, verovatno nećete brinuti o tome svaki dan. Svaka briga će vas fokusirati samo na nju samu, a vaše fizičko, mentalno i emotivno stanje ćete zapostaviti i stvoriti sebi još veće probleme. Ukoliko brinete o lošem uspehu u školi, na fakultetu itd. postarajte se da naučite predmet dovoljno dobro da bi ste izbegli brigu. Drugim rečima, potrudite se da izbegnete brigu ovakve prirode.

Ne možete sve da kontrolišete. Iako je važno da se pripremimo, treba da budemo svesni da postoje okolnosti potpuno van naše kontrole . Prihvatanje ove činjenice može sprečiti mnogo briga i stresa.

Hronične brige obično se ogledaju u težini svojih nepredvidivosti. Mnogi veruju da ako brinu o svemu što može poći naopako u svakodnevnom životu, život će biti više predvidljiv i lakše će izbeći probleme. Međutim njihova hendikepiranost u tom smislu, značajno će da doprinese nastanku sklonosti ka anksioznosti i depresiji. Zapravo, treba shvatiti da nije sve o čemu brinemo predvidljivo. Ovakvo stanje sprečava ljude da se opuste i uživaju čak i kada to mogu, u sadašnjosti. Treba da naučimo da ne brinemo, a to ćemo postići upravo tako što ćemo se ponekad prepustiti sebi i svojim životima i nećemo brinuti bar onda kada za tim nema potrebe, za početak.

Preispitajte svoje misli. Kao što ste verovatno do sada i sami zaključili, briga je neproduktivna i neefikasna. Da bi ste preispitali svoje misli postavite sebi sledeća pitanja:

Šta je argument koji podržava našu misao?
Koja je verovatnoća da će se desiti?
Ako se to desi, šta mogu da uradim povodom toga?
Da li je ova misao korisna?
Da li briga pomaže, u čemu to?
Da li postoji neki pozitivan i produktivan način gledanja na tu situaciju?

Budite svesni i izbegavajte hipotetička razmišljanja koje mogu stvoriti brige.
Na primer:

  • Moguće katastrofalne misli: pretpostavljanje da se nešto najgore desilo. – Osoba koju ste očekivali da dođe na ručak sa vama, nije došla. ,,Oh, možda je poginula!”
  • Preterana generalizacija: Uopštavane jednog negativnog iskustva ne znači da će tako uvek biti. Raskinuli ste sa nekim – više nećete biti u vezi!
  • Prerani zaključci: Tumačenje situacije negativno bez ikakvih dokaza. Neko vas pogleda kako se to vama ne svidi – ,,Mrzi me!’’
  • Sve ili ništa: Gledanje crno-belo na situaciju. Ne treba da mislite da ukoliko niste nešto uradili dobro da se totalni promašaj!
  • Označavanje: Izbegavajte pojam ,,etiketiranja” osoba. Niko nije promašaj ili gubitnik i takav zaključak nije opravdan ako ga donosite samo na osnovu prethodnih grešaka ili uočenih nedostataka.

Usavršite tehnike opuštanja. Budući da briga obično podrazumeva buduće događaje, praktikovanje meditacije može značajno da nam pomogne fokusirajući nas na sadašnjost. Za razliku od pokretanja negativnih misli, tehnike opuštanja imaju za cilj da zaboravite probleme. Dakle, ne treba kontrolisati svoje misli i emocije nasilno. Treba naći mudriji način i ostati zdrav. Jednostavno, ukoliko već postoje, posmatrajte ih sa druge perspektive, bez osude i stava. Stoga, možemo zavarati sebe i izbeći zdravstvene probleme. Naravno, ovo podrazumeva ispraksanost svojih misli koja nekada uzme dosta vremena, ali se i te kako isplati.

Kao zaključak, hronične brige mogu samo loše da nam donesu. One su neproduktivne i neefikasne. One donose zdravstvene probleme, ali su ipak rešive. Potrudite se da se posvetite raznim tehnikama kontrole misli i tela više nego brigama.

Autor: Zorka Hirford

Izvor: licninapredak.rs / essentiallifeskills.net

Pogledajte i

Druga onlajn radionica “Građani u promišljanju”

Druga međunarodna onlajn radionica “Građani u promišljanju” održaće se od u subotu 27. juna pod …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *