Lični napredak
Povezani članci
Autor: Jelena Dragičević Berat
Koliko često ste došli u situaciju da neiskažete vlastito mišljenje ili trgovcu u radnji otvoreno kažete da vam se ne dopada proizvod koji vam nudi?
Većina ljudi će na ovo pitanje odgovoriti da ne može da pobroji sve situacije u kojima se to dešavalo jer Ih je bilo mnogo, a oni drugi će pomisliti da to nikako i ne bi ni bilo u redu. Kulturološki i transgeneracijski kod nas se prenosi uverenje koje kaže da nikako nije pristojno otvoreno zastupati vlastito mišljenje, te onu nekolicinu koja od toga ipak odstupa, većina ljudi će smatrati agresivnom, bahatom…
Ovo ne mora biti tačno jer ukoliko osoba izražava misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren (pošten) i socijalno adekvatan način uz uvažavanje prava drugih ljudi, tu ništa nije sporno. Jednom rečju ta osoba se ponaša asertivno.
Pored asertivnog ponašanja, postoje još tri načina reagovanja u komunikaciji sa drugima. To su agresivno, pasivno i pasivno-agresivno ponašanje.
Nijedno od ovih ponašanja nije kategorija koju osoba poseduje ili ne, svako od njih je dimenzija, tj niko od nas nije samo agresivam ili samo asertivan u komunikaciji, već u zavisnosti od situacije u kojoj je osoba bira različite stepene ovih ponašanja.
Agresivna osoba slobodno izražava misli, osećanja i uverenja ali na način koji je često neiskren, neadekvatan i uvek ugrožava prava druge osobe. Osoba za cilj ima uspostavljanje kontrole nad situacijom i ljudima, demonstraciju moći, dominaciju i postizanje pobede nad drugom osobom.
Ukoliko birate ovakav vid komunikacije, verovatno se radi o strahu da ćete izgubiti kontrolu nad situacijom i drugom osobom i da tako postati ranjiviji u komunikaciji. Agresija međutim, ne garantuje kontrolu nad drugim ljudima. Najčešće ljudi na agresiju reaguju sabotažom, odlaganjem ili prekidom komunikacije.
Kada je osoba u komunikaciji nesigurna i anksiozna, kada ne preuzma odgovornost za svoje postupke, ona manifestuje pasivan način komunikacije. Ona narušava svoja prava i vrednosti, ne poštuje svoje potrebe i želje. Ona ne postavlja granice u odnosu na druge ljude. Njen cilj je da zadovolji drugog i po svaku cenu izbegne konflikt.
Često u komunikaciji srećemo i osobe sa sarkastičnim, ironičnim primedbama, one koje retko iznose svoje mišljenje javno… One ne pokazuju prava osećanja, optužuju druge za svoje frustracije, te koriste laži, prevare i tračeve kako bi došle do cilja koji su sebi postavile. Sve ovo odlika je pasivno-agresivnog ponašanja u kom osoba npr. propušta da ispuni dogovor sa drugima uz izgovore: zaboravila je, bila je sprečena…
Nijedno od gorepomenutih ponašanja, dugoročno nije isplativo. Ova ponašanja dovode do problema u komunikaciji sa drugima, konflikata koji se ne rešavaju i vode u prekid medjuljudskih odnosa, te posledično do urušavanja slike o sebi i gubitka samopouzdanja.
Ponašanje koje vodi samoaktualizaciji, uz istovremeno uvažavanje drugih je asertivno. Osoba sa ovakvim ponašanjem zna aktivno da sluša, poštuje druge i to traži za sebe. Ona jasno, konkretno i direktno govori – ne okoliša. Kada kritikuje, asertivna osoba će se usredsrediti na ponašanje uz uvažavanje ličnosti, ona neće imati problem da pohvali druge. Asertivna osoba nikada nema apsolutističke zahteve jer ona istupa sa željom i voljom za postizanje konstruktivnog rešenja. Ovakav vid ponašanja predstavlja skup socijalnih veština koje su naučene tokom života ili se uče u okviru terapijske situacije.
Osoba koja reaguje asertivno, za razliku od ostalih vidova reagovanja, jača svoje samopouzdanje u socijalnim odnosima. Na taj način, potvrđuje da prihvata sebe u potpunosti, svesna svojih sposobnosti koje voli kod sebe i drago joj je da ih ima, ali i da je svesna svojih slabosti, koje prihvata.
Kako bi prevazišle probleme sa samopouzdanjem, nedovoljno razvijenim socijalnim veštinama, anksiozno-depresivnim tegobama i sklonosti ka agresivnom i impulsivnom reagovanju, preporučuje se pohađanje asertivnog treninga gde osobe uče veštine asertivnog ponašanja koje mogu uvežbavati na samom treningu , pre nego što naučeno primene u svom svakodnevnom životu.
Izvor: licninapredak.rs / Jelena Dragičević Berat, TA psihoterapeut
