Lični napredak
Povezani članci
Tom je otišao da vidi Dvejera, kao i svaku put.
Bio je nesiguran u budućnost i želeo je veću sigurnost povodom sledećeg koraka.
„Znam šta treba da uradim, ali šta ako to nije moguće? Šta ako ne uspem? Šta ako je to samo nepotreban rizik? Šta ako je bolje da ostanem ovde gde jesam?“
Dvajer je sa smeškom pogledao u svog štićenika i pitao Toma „Jesi li ikada razmišljao o migraciji divljih životinja?“
„Šta?“ odgovara Tom. Već je navikao na Dvejerova čudna pitanja, ali ovo ga je dodatno iznenadilo.
„Svake godine u Africi, stotine hiljada divljih životinja seli se u toplije krajeve. Na putovanju, oni nailaze na brze reke pune krokodila koji čekaju na sočan obrok. Oni stoje na obali reke, imajući na umu šta ih čeka i moraju da donesu odluku. Da li da ostanemo ovde gde nema hrane, ili da rizikujemo svog život u potrazi za hranom, ili pak da svoju sreću tražimo negde drugde.“
„Ipak su odlučili da idu dalje. Onu razumeju razumeju mogući rizik, ali su svesni i fatalnih posledica za život ako ostanu gde jesu. Životinje nekad mogu izgledati zanemarivo i nebitno, ali ja pretpostavljam da su pametnije no što se na prvi pogled čini.“
Tom je klimnuo glavom, ustao je sa stolice i krenuo ka vratima imajući na umu šta treba da uradi.
Da, ovo će biti riskantno.
Ne, nema garancije da će ono uspeti.
Ali ne činiti ništa znači ne dobiti ništa.
