Home / Članci / O podršci. Ili, vratimo se sebi.
Zadovoljna

O podršci. Ili, vratimo se sebi.

Autor: Ivana Kristić

Mnoge od nas su roditelji učili da budemo jaki jer život nije lak. Da moramo obezbediti “svoje parče hleba”, da se osamostalimo, završimo fakultet, osiguramo se… Na početku školovanja, govorili su nam da je to sa učiteljicom lako, u odnosu na ono što nas čeka kada dođu nastavnici. Pa kada su nastavnici došli, govorili su da je srednja škola tek ozbiljna stvar jer ona nije obavezna, te nas tamo niko neće maziti i paziti… Zbog toga smo se naoružavali strpljenjem, snagom i znanjem, zadržavali suze (jer šta nas tek čeka) i spremali se za to što dolazi.
Ovaj tekst pišem inspirisana pojedinim klijentima i prijateljima, koji su postali veoma uspešni i samostalni ljudi, hrabri i sigurni. Imaju svoje parče hleba, ali nemaju sebe…

Svakako da znanje i čvrstina koju smo stekli, predstavljaju važnu podršku koju u životu imamo. Ali ja bih sada pomenula neke druge vrste podrške o kojima se malo priča, a koje nam mogu biti na dohvat ruke. Iz ugla Geštalt terapije, podrška je neophodna baza za zdravo funkcionisanje i podloga koja omogućava zadovoljavajući kontakt sa sredinom u kojoj živimo. Upravo je jedan deo posla terapeuta da pomogne klijentu da identifikuje različite vrste podrške u svom životu, u cilju da zajednički otkrijemo koji nedostaju, koji su nedovoljno iskorišćeni, a na koje se previše oslanjamo.

Podelila bih podršku u dve velike grupe: podršku iz okoline i samopodršku.

Što se podrške iz okoline tiče, tu spada sigurno okruženje, porodica, prijatelji, intimne veze, zadovoljavajući posao, hrana koju unosimo za dobrobit našeg tela… Neke od ovih izvora podrške imamo samim rođenjem u određenoj porodici, ili je tokom života stvaramo i oblikujemo. Razlikujemo se po tome na koju smo skloni više da se oslanjamo. Tako se neki ljudi oslanjaju više na porodicu, dok su prema prijateljima ili kolegama na poslu zatvoreni. Drugi se lakše otvore sa vršnjacima ili kolegama, dok ne mogu da zamisle da od roditelja zatraže podršku. Pojedinci ne umeju da pokažu da im podrška treba, ne umeju da posegnu za njom i u teškim trenutcima se zatvore u svoj prostor i sami se bore.

Za razliku od spoljašnjeg sistema podrške, onaj drugi, unutrašnji sistem nam je tako reći uvek ’pri ruci’, a u moderno vreme se vrlo lako zapostavi i za njegovo razvijanje je teško naći vremena. Ovde spadaju dobro telesno zdravlje, podržavajući položaj tela, disanje, efikasni mehanizmi odbrane i adaptacije, veza sa prirodom, snažan osećaj identiteta, realistička uverenja o sebi i drugima, duhovna praksa… Ovi tanani i neopipljivi sistemi mogu nam pružiti ogromnu podršku i sigurnost u teškim trenucima, u stresnim danima i pri donošenju važnih odluka. Sreća je u tome što smo mi kreatori ovog sistema. On će da nas podrži i da bude snažan onoliko koliko smo spremni da radimo na njemu. Što se telesnog zdravlja tiče, jasno je kako se ono održava. Zdrava ishrana, fizička aktivnost, briga o zdravlju uopšte. Ostale sisteme možemo formirati i razvijati praktikovanjem meditacije, molitve, joge. Vežbe disanja i opuštanja su od velike važnosti.

Zajednička stvar koja je neophodna i koja utiče na razvijanje samopodrške jeste svesnost. Postizanje i proširivanje pune i nesputane svesnosti je suština Geštalt terapije. Svesnost je, jednostavno rečeno, osećaj da znamo šta se dešava u sada i ovde. Osoba koja je svesna, zna šta radi, kako to radi i kako se pri tome oseća. Svesnost je gorivo koje je neophodno za samospoznaju, kreativnost, asimilaciju iskustava i kvalitetan život u kome se osećamo ispunjeno. Osoba koja je svesna sebe i svog postojanja, lako može sa sobom da proveri kako je i da uradi nešto da svoje stanje poboljša. Svesna osoba ima više izbora i može da oseti kada joj je potrebno da stane, udahne, proveri sa sobom kako se oseća u odnosu na neku ponudu, osobu ili problem i reaguje autentično i spontano.

U ovom svetu u kome trčimo automatski iz jednog u drugi posao, neophodno je da se na trenutak vratimo sebi i prirodi, da svakodnevno vežbamo svesnost i jačamo naš unutrašnji sistem podrške. Ništa neće pobeći. Neće nam promaći posao ili neki zadatak. Naprotiv, bićemo efikasniji i osnaženi u kontaktu sa novim poduhvatima.

Izvor: licninapredak.rs / Ivana Kristić, psihoterapeut

Pogledajte i

Psihološke promene i menopauza

Mnoge žene doživljavaju menopauzu i srednje doba kao veoma stresno iskustvo. Kako reagujete na menopauzu, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *