Home / Artikli / ŽIVETI ŽIVOT – ili zašto je preterano spavanje depresivna reakcija

ŽIVETI ŽIVOT – ili zašto je preterano spavanje depresivna reakcija

Spavanje je važno za zdrav život. Tokom spavanja se dešavaju važni procesi neophodni za naše fizičko i psihičko zdravlje i za opšti imunološki odgovor organizma.

Prosečno vreme spavanja je oko 8 sati, a u kvalitetno, zdravo spavanje se svrstava spavanje u periodu od 23 – 06h.

Ali….

Jedan od simptoma depresivnog reagovanja jeste problem sa spavanjem. Česta varijanta ovog problema se ogleda u preteranom spavanju. Nesanica, bilo nemogućnost uspavljivanja ili probuđivanje, takođe mogu da se posmatraju u svetlu – preteranog spavanja. Kako?

Tako što je spavanje – potreba za spavanjem – privremeno bežanje od realnosti života.

U kojim situacijama u životu – ne želimo da spavamo, ne pada nam na pamet da (li) smo umorni, ne osećamo umor…kad god da legnemo vrlo brzo samostalno rano i raspoloženo ustajemo…

Da li uopšte i možemo da se setimo kada nam se poslednji put „dešavalo“ tako nešto?

Čini mi se da veliki broj ljudi teško može da se seti tog ili takvog perioda u životu.

Zašto smo teško budni?

Moguće i zato što budni deo života shvatamo kao – obavezu. Koliko puta ste pomislili da nikad ne bi ste radili ono što radite da „ne morate“..

Kao da smo programirani da kad ustajemo to znači da smo u obavezi da sledimo plan i program napravljen za taj dan i da nas niko ne pita da li to hoćemo ili ne…A u suštini – sami smo sebi taj i takav program napravili.

Najteže je da se suočimo sa tim da – sve ono što nam se dešava, šta radimo jeste ono što smo mi sami IZABRALI – i sa kim živimo i kako živimo i šta radimo i kako to radimo i kakve kontakte i sa kim imamo….

Zvuči neverovatno i netačno ali – tačno je.

Stvari oko nas se ne dešavaju – nama. One se dešavaju.

Kako se mi odnosimo prema njima jeste ono što je do nas. Ali, mi u to ne verujemo. A da ne bi smo verovali mi moramo da sledimo program „ne-verovanja“ – naučeni način šta jeste a šta nije moguće.

Šta bi se desilo kada bi pristali da verujemo da je – sve moguće?

Za većinu sama ideja o tome izaziva „salvu“ unutrašnjeg neodobravanja, grč u predelu stomaka, mrštenje..

Zašto?

Ako pažljivo slušamo argumente zašto je tako nešto ne moguće, možemo jasno da čujemo potpuno jasne argumente i za kontra mišljenje.

Recimo – zato što nije sve moguće…a dokazi za to su oni koji ukazuju na nedovoljno upornosti, odustajanje, predomišljanje ..a negde ispod svega toga u tiho verovanje da bi „bilo lepo kada bi bilo moguće, ALI…“

Da ne govorimo o naučnim pronalascima koji se kose sa svim dotada važećim zakonima fizike. Da ne govorimo o sportskim rezultatima koje kad jedan obori – drugi kreću za njim ( šta kao „evoluciono“ se napredovalo za 1 godinu?).

Možemo da se setimo nekoga koga znamo za koga ponekad pomislimo da nam „nije jasno kako..“ – i onda kada preskočimo sve spontane izmišljotine ostaje nam da se suočimo sa tim da je taj neko ili ta neka jednostavno VEROVALA da je to moguće.

Kako? Najčešće ni on/a ne umeju da objasne – kako. Tako – lepo.

Kakve ovo veze ima sa spavanjem? Pa, zamislite da živite „idealan“ život…da li bi vam padalo na pamet da spavate non-stop (kad god nađete zgodnu priliku) ili bi vam bilo žao da se odreknete jednog trenutka uživanja u ovom sadašnjem jedinom svesnom boravku na zemlji? Da li bi vam bilo problem da ustanete odmah kada vas čeka akcija koju volite, kada vas čeka mnogo novih, lepih dešavanja koja – neće da prestanu…

Katarina Pfaf- Krstić

Katarina Pfaf-Krstić, CTA(p)

Pogledajte i

Kako smo napravili svoj životni plan?

Kada ste doneli odluku da živite baš takav život kakav živite sada? Možda smatrate da …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *