Home / Članci / Dečji svet emocija
Deca

Dečji svet emocija

Autor: Kristina Brajtigam

Od trenutka kada dete dođe na svet, bilo da se govori o dečaku ili devojčici, pred njim se nalazi jedna specifična dimenzija, za njih poseban svet, svet emocija.

Ova tema je odvajkada bila predmet interesovanja brojnih stručnjaka, kao što je i danas, ali i tema podjednako važna svakoj osobi bez obzira na nivo i vrstu obrazovanja. Emocije su uvek aktuelna tema, o njima se, osim u knjigama govori u medijima,  o njima se čita na internetu, društvenim mrežama. Moglo bi se reći da duboko prožimaju tok naše svakodnevnice.

Kada govorimo o emocijama ili osećanjima, obično imamo tendenciju da skliznemo u stereotip da su žene te koje su emotivnije od muškaraca. Ono što je rezultat jedne analize govora muškaraca i žena o emocijama je da su i muškarci i žene slični u načinu na koji daju značaj emocijama, a da se način na koji oni govore o emocijama i dalje smatra različitim.

Ovo se smatra važnim jer je u velikoj meri  određeno kulturnim kontekstom kome pripadamo.

Priča o emocijama prožima veći deo odnosa koje ostvarujemo sa ljudima oko sebe. Vrlo često nismo svesni nekih pretpostavki koje oblikuju naša uverenja o emocijama. Pojedini stručnjaci govore da niz pretpostavki o emocijama koje su karakteristične za određenu kulturu, ne samo što oblikuju način na koji razmišljamo o osećanjima već i sama po sebi kreiraju naša iskustva, određuju koja su to prava osećanja i usmeravaju nas na ponašanja koja su prihvatljiva kada se pojave određena osećanja.

Tako između ostalog, vremenom učimo da koristimo emocije koje odgovaraju našem okruženju.

Kako bi, odgajajući decu, ostvarili njihove potencijale, korisno je da kao roditelji razmišljamo o tome da emocije nisu nešto što se samo “ima” u sebi, već i da se one “pokazuju”, što znači da mi uz pomoć emocija možemo da komuniciramo. Primera radi, plakanje deteta pred decom u školi, može značiti da se drugima nešto saopštava. Dakle, emocije su i komunikacija, bilo namerna ili nenamerna.

Tako već od samog rođenja dete biva izloženo izlivima nežnosti i pažnje od strane oba roditelja, te se na taj način zadovoljavaju osnovne socio-emocionalne potrebe deteta, poput potrebe za ljubavlju, sigurnošću, zaštitom, podrškom..

Ono što, sa jedne strane, može da određuje svojevrstan stil ponašanja kada su emocije u pitanju i sa druge, može da utiče u budućnosti na izbor partnera jeste specifična veza koja se ostvaruje sa odraslima (roditeljima, starateljima) u detinjstvu.

U zavisnosti od toga u kojoj meri su i na koji način potrebe deteta zadovoljene, razviće se odgovarajući tip vezivanja. Razlikuje se njih nekoliko: siguran, anksiozan i izbegavajući tip. Siguran tip vezivanja odlikuje posedovanje poverenja u samog sebe i svet oko sebe, sposobnost tolerisanja odvojenosti od roditelja, kao i, uslovno rečeno, nezavisno funkcionisanje. Deca sa anksioznim i izbegavajućim stilom vezivanja su generalno znatno manje sigurna i ne očekuju da drugi budu pouzdani. Obično se teže snalaze sama i mogu da razvijaju ili bliske, ali ujedno i odbijajuće odnose ili pak pripijajuće odnose.

Autor koji se posebno bavio ovim pitanjem, Bolbi (Bowlby) je objasnio da osećaj vezanosti i doživljene sigurnosti zavisi od dva faktora: da li se roditelj procenjuje kao osoba koja reaguje na detetove pozive za podrškom i zaštitom ili ne i da li osoba (dete) samu sebe procenjuje kao nekoga prema kome bi bilo ko, a posebno roditelj, odgovorio na podžavajući način.

Npr. pokazalo se da deca koja su doživela iskustva odbacivanja ili zlostavljanja sebe počinju da vide kao osobe koje ne zaslužuju ljubav i nežnost.

Sve je više dokaza koji idu u prilog tome da ovi obrasci emocionalnog vezivanja naučeni u detinjstvu se nastavljaju i u odraslom dobu i imaju tendenciju da se prenose na sledeću generaciju kroz veze između odraslog i deteta.

Važno je da ne zaboravimo značaj emocionalne sigurnosti koja je, kao što smo videli, osnova za zdrav i pravilan razvoj deteta.

Izvor: licninapredak.rs / Kristina Brajtigam, psihoterapeut

Pogledajte i

Poremećaji ličnosti: paranoidni poremećaj

Klijent: Dobar dan. Odmah da Vas zamolim da zatvorite vrata terase. Ono što bih mogao …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *