Home / Članci / Psihološka moć plesa

Psihološka moć plesa

Neuronauka plesa je relativno nova, ali brzo rastuća oblast istraživanja. Poslednjih godina objavljene su značajne studije o neuronaučnom pristupu plesu koji nam pomažu da bolje razumemo zašto plešemo i na koji način ples aktivira i menja ljudski mozak.

Jedno od poslednjih  otkrića istraživanja iz ove oblasti pratila je moždane talase profesionalnih plesača želeći da otkrije po čemu se mozak profesionalnog plesača razlikuje od laika. Istraživanje je pokazalo da profesionalni plesači pokazuju pojačanu theta sinhronizaciju kada gledaju plesni komad.

Prethodna istraživanja su otkrila da su theta moždani talasi povezani sa sinhronizacijom dubljih područja mozga (kao što su hipokampus, bazalni gangliji i cerebelum) sa moždanim korteksom. Ova studija ukazala je da postoji multimodalna veza motoričkih regija mozga prilikom procesuiranja plesa i muzike.

Da bi razumeli – mozak profesionalnog plesača brže reaguje na promene u muzici. Promena u mozgu je trenutna, kao refleks, pre nego što se pojavi u svesti plesača. Mozak profesionalnih plesača takođe je pokazao jaču sinhronizaciju na niskoj theta frekvenciji. Theta sinkronizacija je povezana sa procesima emocija i pamćenja, koji su ključni za sve međuljudske interakcije, kao i samorazumevanje.

Redovan ples je lekovit

Ples je bio univerzalni aspekt ljudskog iskustva milenijumima i deo je naše kolektivne DNK. Naša tela i mozgovi su evoluirali da bi sad plesali u sinhronizovanom jedinstvu. Redovno plesanje izgleda da menja naš način razmišljanja i međusobne saradnje.

U članku iz 2017. godine, “Plesačev mozak se razvija na jedinstven način,” Poikonen piše:

„U plesu se osnovni elementi čovečanstva spajaju na prirodan način. Kombinuje se kreativni čin, fino podešeno kretanje i saradnja, baš kao i kod sviranja muzike. Pokret uključuje celo telo, kao u sportu. . . „ Studije o produkciji muzike i pokreta pokazuju kako, tokom saradnje, mozgovi dvoje ljudi postaju prilagođeni istoj frekvenciji.

Sinhronizacija mozga omogućava nesmetanu saradnju i neophodna je za stvaranje harmonijske muzike i pokreta. Sposobnost da se prilagodi frekvenciji mozga druge osobe je od suštinske važnosti za funkciju bilo kog odnosa koji se zasniva na empatiji.

Članak Petra Lovatta iz 2016. „Ovo je razlog zašto plešemo“ rezimira kako ljudski mozak usklađuje kretanje više od 600- mišića dok pleše. Lovatt kaže da motorni korteks koji se nalazi u zadnjem delu frontalnog režnja odgovara za planiranje i kontrolu voljnih pokreta. Ujedno sarađuje sa bazalnim ganglijama (skup struktura duboko u mozgu) kako bi pokreti bili dobro koordinisani. Mali mozak u zadnjem delu naše lobanje ima između ostalog i ulogu da integriše informacije iz naših čula, kako bi pokreti bili savršeno precizni, dok cerebellum unutar malog mozga vodi računa o vremenu i ritmu.

Kako plesni pokret može poboljšati život ljudi?

Mnoge studije se bave rehabilitacionim aspektima plesa, kod oštećenja funkcija malog mozga i veruje se da plesna terapija i pokret imaju ogroman potencijal za poboljšanje stanja takvih pacijenata.

Nadalje, stres, bol, anksioznost vrlo često vode u depresivno stanje. Muzika, ples i drugi ekspresivni oblici terapije mogu biti od velike pomoći u umanjenju mentalne fluktuacije, predupredivši razvoj depresije.

Pored ogromnog potencijala u rehabilitaciji, ples nam pomože da sebe i svoju okolinu doživimo na jedan poseban način.

Izvor: Psychology today

Pogledajte i

Psihološke promene i menopauza

Mnoge žene doživljavaju menopauzu i srednje doba kao veoma stresno iskustvo. Kako reagujete na menopauzu, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *