Home / Članci / Psihopate oko nas …
Psihopata

Psihopate oko nas …

Autor: Ivana Đorđević

Pokušala sam da nađem neku rečenicu poznatih istraživača psihopatije kao poremećaja ličnosti kako bih dotakla srž teme o kojoj želim da napišem par reči. Naišla sam na sledeću:

“Od najranijih zapisa psihopata je šarmirao ali i pravio smutnju, zbunjivao sve sa kojima su mu se putevi ukrštali, a pogotovu one koji su ga voleli” (Cleckley, 1976).

Nekoliko ključnih reči sam pronašla u ovoj izjavi: šarm, zbuniti “žrtvu” i oni koji su ga voleli. E pa, poslednjima želim da posvetim ovaj tekst. Razmišljajući o tome, pokušala sam da saznam šta je ono što bi bilo najkorisnije za bilo koga da sazna kako bi zaštitio sebe i one bliske njemu od uticaja i posledica ljudi iz našeg najbližeg okruženja koji “pate” od ovog poremećaja ličnosti.

Psihopata se definiše kao osoba koja nalazi zadovoljstvo u ispunjavaju seksualnih, kriminalnih ili agresivnih impulsa i nesposoban je da nauči iz prethodnih grešaka.

Gorenavedeni autor je postavio šesnaest kliničkih kriterijuma ovog poremećaja:

  1. površan šarm i „inteligencija“,
  2. nedostatak deluzija i drugih znakova iracionalnog mišljenja,
  3. odsustvo “nervoze” ili psihoneurotskih simptoma,
  4. nepouzdanost,
  5. neodgovornost,
  6. lažljivost i neiskrenost,
  7. nepostojanje osećaja krivice i stida,
  8. neadekvatno motivisano antisocijalno ponašanje,
  9. patološka egocentričnost i nesposobnost za ljubav,
  10. opšte siromaštvo velikih afektivnih reakcija,
  11. specifičan gubitak uvida,
  12. neodgovarajuće reagovanje u međuljudskim odnosima,
  13. šokantno i nedolično ponašanje posle pića ili bez pića,
  14. retko su skloni suicidu,
  15. bezličan, trivijalan i loše integrisan seksualni život, te nemogućnost da se sledi bilo koji životni plan
  16. pate od “semantičke afazije”, jer su u stanju da korektno upotrebljavaju reči i da ih definišu, ali da ipak ostaju slepi za njihovim stvarnim značenjem.

Kako mislim da samo po sebi ovo nabrajanje ne pomaže da ih bolje prepoznate, pokušaću da vam pokažem KO SU preko nekih životnih uloga koje igraju.

Kao prvo, psihopata je nečiji životni partner. Naravno, nije partner u pravom smislu te reči, ali neki od vas žive sa takvim ljudima. Njihova manipulativnost im je omogućila da vas šarmiraju i zavedu i da vam stvore osećaj da ste jako vredni, jedinstveni i najvažniji u njihovom životu. Naravno, to se dešava dok ne postignu cilj koji su zamislili.
On (ili ona) možda ne razume ljubav, ne oseća ljubav i podsmeva joj se, ali dobro razume ostale pogodnosti: seks, finansijsku stabilnost, prestiž ili drugo što od vas dobija, i toga se neće lako odreći. Moliće vas i preklinjati, a kada postigne cilj, verovatno će vas odbaciti.
To su osobe koje su egocentrične, imaju grandioznu predstavu o sebi, manipulativne su, dominantne, hladnokrvne i neosetljive. Nemaju sposobnost empatije, istinskog doživljaja emocionalne povezanosti, nisu anksiozne i ne poznaju osećaj griže savesti i kajanja. Tako da kad jednom postignu svoj cilj, imaćete doživljaj kao da tu osobu “niste uopšte ni poznavali” ili još gore “kao da je to neka druga osoba”.
Psihopate pokušavaju svoje žrtve da odvoje od porodice i prijatelja, jer tako njima mogu lakše da manipulišu. Oni pretvaraju ceo svet u neprijateljsko mesto, a sebe kao u jedino sigurno skrovište za svog “voljenog”. Često su ljubomorni (zato što vas poseduju, a niko ne sme da dira njihovo), pa čak i nasilni.
Nemojte trošiti vreme pokušavajući da ih “promenite” ili čekajući da se vrati osoba koju ste upoznali. To se neće desiti, nažalost. Najbolji način da se zaštitite od psihopate je da pokažete nezainteresovanost. Nađite načina da se udaljite dozvoljavajući im da nađu novu žrtvu. Neće biti ni lako ni jednostavno, ali to je jedini način da “ozdravite”. I manite se iluzija, nikada neće patiti zbog vas, lako će vas zameniti sledećom žrtvom i nikada ih niste suštinski upoznali. Živite sa tim.
Uz ovo gorenavedeno, skrenula bih posebnu pažnju na to da postoje i žene psihopate jer to ljudi kao da zaboravljaju, samo što se kvalitativno razlikuje način ispoljavanja “patologije”. Recimo da je kod žena to suptilnije. Imaju iste karakteristike kao i muškarci psihopate, samo što imaju kao plus jedno vrlo snažno oružje, a to je njihova ženstvenost i seksepil.
Najčešće, njihove žrtve su muškarci jer na njima najlakše mogu upotrebiti svoje „tajno“ oružje. Te tako, gospodo, ukoliko je gospođica sa vama iz nekog interesa (finansijskog, statusnog ili radi karijere), nemojte lagati sebe da će vas zavoleti vremenom i da će upoznati vaše prave vrednosti nego bežite glavom bez obzira. Žene psihopate ne osećaju čak ni majčinsku ljubav. One imaju decu iz čisto sebičnih razloga – da bi utvrdile svoj status i obezbedile materijalna primanja, da bi se prikazale kao uspešne na svakom polju, da bi imale nekog ko će ih bez pogovora slušati i sl. Nemojte kažnjavati buduća pokolenja na takav način.

Kao drugo, psihopata ima “prijatelje”. Znaci navoda služe da pojasne da je to uvek jednosmeran odnos i da ste vi njima prijatelji, ali oni nažalost ne mogu da se vežu na takav način sa vama, tako da oni vama nisu.
Simptomi psihopatije obično se pojavljuju u srednjem ili kasnom detinjstvu i ustaljuju se u adolescenciji.
Dete psihopata tuče braću i sestre, kao i drugu decu. Laže. Krade. Podmeće požare. Rano stupa u seksualne odnose. Ovo znači da čak i Vaš prijatelj iz detinjstva može biti psihopata kome ste Vi iz nekog razloga potrebni da bi zadovoljio neku svoju potrebu. Nemojte zanemarivati simptome koji su postali “klišei” jer su s razlogom to i postali. Mučenje životinja, izostanak empatije kad je neko povređen, nesposobnost kajanja, sve su to prvi znaci da to nije osoba koja vam je potrebna u životu. Često imaju problema u profesionalnom funkcionisanju i uključuju se u kriminalne aktivnosti i zloupotrebu supstanci. Psihopate su impulsivne osobe, u stalnoj potrazi za uzbuđenjima/adrenalinom i lako krše društvene norme iako se većina njih vrlo retko sukobljava sa zakonom.
Ovde trebam da ubacim poznatu rečenicu da nije svaki psihopata serijski ubica. To je očigledno, jer mi sada govorimo o našim partnerima, roditeljima, prijateljima… a to nisu sve same serijske ubice. Međutim, to što nisu nije dovoljno dobar razlog da budu deo vašeg života baš zbog onoga šta jesu.

Kao treće, psihopate jesu roditelji (moram reći NAŽALOST!). Ovde je vrlo problematično da se reaguje “na vreme”, jer deci su roditelji CEO SVET i sve što oni urade čak i kad povređuju svoju decu, deca smatraju prirodnim, i da je to njihova sopstvena greška jer pobogu to su mama i/ili tata. Zanimljivo je da mi „normalni“ ljudi ne možemo ni razumeti zašto bi psihopata želeo dete kad već nema sposobnosti da “oseća”. Međutim njihov razlog je jako jednostavan – SEBIČNOST.
Njima su deca kao predmeti, i to predmeti kojima dolaze do ispunjavanja svojih ciljeva i zadovoljavanja svojih potreba. Međutim, kada shvate koliko ti „predmeti“ zahtevaju njihove energije i pažnje, jednostavno dignu ruke i odu ili još gore postaju ljuti i taj svoj bes iskaljuju na deci.
Žene psihopate ponekad imaju decu jer vide da je majčinstvo “na ceni”. Misle da će time postati još uspešnije u očima drugih. Muškarci psihopate najčešće decu ne planiraju, već im se ona prosto dese. Imaju puno dece sa raznim ženama kojima ne samo da nisu tate u emotivnom smislu, već ne plaćaju ni alimentaciju niti ih ta deca zanimaju.
Međutim, ovde je najveći problem šta se dešava sa decom psihopata?! Ona imaju genetske predispozicije da i sama postanu psihopate (prema nekim istraživanjima mogućnost za genetsko nasleđivanje je 50%!). Samim tim, sigurno je da su šanse veće da dete bude psihopata ako mu jedan od roditelja ima taj poremećaj. Ako se to i ne desi, odrastanje uz psihopatu može potpuno da iskrivi sliku deteta o svetu. Kako ih ubediti da iskorišćavanje drugih ljudi kojem ih uče nije ispravno ponašanje?
Uz to, psihopate dele ljude na grabljivice i plen. Neki pokušavaju od svoje dece da naprave uspešne grabljivice na koje će biti ponosni (hvaliće se njima kao trofejima) ili će ih smatrati za lak plen koji će nesmetano moći da zlostavljaju u privatnosti sopstvenog doma.
Nisam pametna da dam bilo kakvu preporuku za ovu situaciju. Prvo, zato što je teško sa strane proceniti da li neko dete odrasta u takvom okruženju (rekosmo da su izvrsni glumci), a drugo zato što je pitanje da li se uplitati po cenu žrtvovanja sebe i svoje porodice jer su oni potpuno beskrupulozni. Makijaveli je verovatno mislio na njih kad je izgovorio: “Cilj opravdava sredstva”. Prijavljivanje nadležnim institucijama isto tako često prođe neopaženo jer oni sasvim dobro izmanipulišu nezainteresovanog policajca ili prebukiranog socijalnog radnika. Ta deca su bukvalno ostavljena na nemilost.

Kao treće (ovo će vam biti najlakše da prepoznate), vrlo često psihopate su naši nadređeni. Nažalost, u velikim korporacijama, oni su na ceni baš zbog svojih karakteristika koje obični osećajni ljudi nemaju prirodno. Takvi ljudi uspevaju u kompetitivnom okruženju, i ponekad mogu da budu miljenici viših instanci u hijerarhiji kompanije.
Nepodnošljivi su, ili ozbiljno zagorčavaju život ljudima koji imaju tu nesreću da sa njima rade. Oni su manipulativni, eksploatatorski i nemilosrdni tipovi kojih se treba kloniti. Ove “diktatore” ne možete promeniti tako što ćete ih prijaviti nadležnima ili nadređenima. Tu nemate baš puno izbora osim da promenite posao. Ne oklevajte, promenite ga!

Kakvu god ulogu imali u vašem životu, samo je jedna stvar važna, NIJE IM TAMO MESTO!

Kako bi ovaj tekst imao smisla, a ne samo da „deluje zastrašujuće“, pokušaću da nabrojim nekoliko načina “oslobađanja” od psihopate.

  1. Nemojte vraćati milo za drago! To je za njega samo izazov više da vas uništi jer ne zaboravite VI saosećate, a on ne. Ne možete ga pobediti na njegovom terenu.
  2. Nemojte da mu povlađujete i pokažete slabost! To je njihov krajnji cilj. Ako mu dozvolite da se naslađuje tome uvek će se vraćati po još.
  3. Nemojte im dokazivati da ste bolji od njih! Iako je verovatno istina, to može biti VEOMA opasno po vas, a nećete postići cilj.
  4. Učinite sve da postanete nevidljivi i neinteresantni za njih. Jedina stvar koju psihopata ne podnosi to je DOSADA. Na primer, ako Vam je partner psihopata a Vi ste atraktivna devojka, potrudite se da izgledate što gore neko vreme kako bi on potpuno izgubio interes.
  5. Budite zadovoljni i samopouzdani. Oni biraju žrtve koje su prijemčive za njihove manipulacije. Njima ne treba niko ko zna koliko vredi i zadovoljan je sobom.
  6. Kada uspete u tome da budete NEZANIMLJIVI, samo presecite kontakt i NIKADA ali ni na kratko ga ne obnavljajte. Ako je potrebno, promenite brojeve, adresu i slično. Ako “morate” biti u kontaktu (npr. brak) kontaktirajte isključivo preko advokata. Kad shvatite da on više ne misli na vas, POBEDILI STE!
  7. Ako niste u mogućnosti da potpuno presečete veze (ne smete izgubiti posao, a šef vam je psihopata), onda se distancirajte maksimalno i budite nezanimljivi (pročitajte još jednom iznad).
  8. Poslednja, ali stvarno POSLEDNJA metoda je ujedno i najopasnija. Nju može primeniti samo onaj koji stvarno vidi sve moguće posledice eventualnog sukoba s jednim psihopatom, pogotovo onim “opasnijim”. Tu se radi o ulasku u direktan konflikt sa njim, odnosno, njegovom raskrinkavanju što podrazumeva uništenje njegove piramide koju je on uporno i mukotrpno stvarao. Psihopata će se ovde boriti SVIM sredstvima da održi svoj položaj i kontrolu. Ovde „normalan“ čovek mora istovremeno raditi na odbrani i napadu. Ovo se primenjuje kad čovek odredi na osnovu lične percepcije da je neki psihopata “prevršio svaku meru” i da ga psihopata vrlo ozbiljno ugrožava. Tu se mora imati na umu da sve to može ići čak dotle da psihopata neće prezati ni od toga da fizički likvidira “napadača” a istovremeno psihopata kojem je srušena njegova piramida ima tendenciju da izvrši samoubistvo jer mu tada život postaje besmislen. Ovaj ishod nam nije potreban, zato se potrudimo da se držimo prvih sedam.

Za kraj nemojte ih sažaljevati, pomagati im ili voleti ih, koliko god to teško zvučalo. Prvo volite i pomozite sebi, a samim tim ćete izgubiti želju da to radite za njih.

“Dobri ljudi ne trebaju zakone kako bi se ponašali odgovorno,
dok će zli ljudi uvek pronaći načina da zaobiđu zakone.”
– Platon

Izvor: licninapredak.rs / Ivana Đorđević, diplomirani psiholog, savetnik O.L.I Metoda, psihoterapeut u edukaciji

Pogledajte i

Psihološke promene i menopauza

Mnoge žene doživljavaju menopauzu i srednje doba kao veoma stresno iskustvo. Kako reagujete na menopauzu, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *