Home / Članci / Anksioznost i panični napadi
Anksioznost

Anksioznost i panični napadi

Autor: Svetlana Marković

Anksioznost je neprijatno stanje strepnje gde osoba ima osećaj da će se nešto loše desiti i to iščekuje. Oseća unutrašnji nemir, ali i fizičke simptome poput plitkog disanja, vrtoglavice, trnjenja ruku, znojenja, iregularnog srčanog rada, stezanja u grudima, bolova u stomaku, dijareje. Osoba je zabrinuta za razne stvari, ne može da se opusti, nemirna je, sklona nesanici.
Uzrok anksioznosti mogu biti unutrašnji nesvesni konflikt, ali i stres i traume koje smo preživeli. Anksioznost se najčešće javlja kao signal da osoba više ne može da suzbija emocije koje je do tada potiskivala. Nakon anksioznih epizoda, često se javlja depresivnost, kao i osećanje stida. Anksiozne osobe se često osećaju bespomoćno, sebe doživljavaju kao žrtvu i na taj način izbegavaju da se aktivno suoče sa problemom.

Napadi panike takođe podrazumevaju anksioznost, ali se javljaju u intenzivnijem i kraćem obliku. Osoba iznenada počinje da oseća vrtoglavicu, otežano disanje, bol u grudima, lupanje srca, znojenje, strah od gubitka kontrole ili razuma. Obično se dešavaju u određenim, naizgled bezazlenim situacijama, npr. pri čekanju u redu u samoposluzi, vožnji automobila itd. Često se javlja uz agorafobiju, odnosno strah od otvorenog prostora.

Najbolji način da prevaziđemo anksioznost je da prestanemo da joj se opiremo. Da prihvatimo ono što se dešava i izađemo iz kruga opsesivnih misli. Iako je veoma neprijatno, poenta je u tome da shvatimo da je to što nam se dešava samo strah, a strah je bezopasan. Nekada je potreban dug vremenski period da ovo prihvatimo i usadimo u svoj način razmišljanja, a pomoć stručnjaka je svakako dobrodošla. Ono što nikako nije poželjno je izbegavanje situacija u kojima se panika javlja, jer na taj način održavamo anksioznost i mogu da se jave još katastrofičnije misli.
Postepenim izlaganjem situacijama, učimo sebe ponovo da nema nikakve opasnosti i da mi možemo kontrolisati kakve misli nam se javljaju i na taj način smanjiti i prekinuti javljanje anksioznosti ili panike. Veoma učinkovit je i autogeni trening kao dodatna tehnika relaksacije. Niste manje vredno ljudsko biće ukoliko osećate anksioznost ili imate napade panike u bezazlenim situacijama. Iako Vam se možda čini da ste jedini, ovo je veoma čest problem sa kojim se ljudi suočavaju i zbog kojeg traže pomoć stručnjaka. Psihoterapeut je tu da Vas edukuje o anksioznosti i pomogne Vam u pronalaženju načina da je prihvatite i na taj način je smanjite ili potpuno prevaziđete.

Izvor: licninapredak.rs / Svetlana Marković, psiholog, psihoterapeut pod supervizijom, voditelj autogenog treninga

Pogledajte i

Psihološke promene i menopauza

Mnoge žene doživljavaju menopauzu i srednje doba kao veoma stresno iskustvo. Kako reagujete na menopauzu, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *