Home / Članci / Kako izgleda moderan narcis?
Moderan Narcis

Kako izgleda moderan narcis?

Autor: Dragana Ivanović

U svojoj knjiziThe heart of Man” Erih From upotrebljava pojam narcizma veoma široko: za sve oblike “taštine”, “samodivljenja”, “samozadovoljstva” i “samouveličavanja” pojedinca, do svih oblika parohijalizma, etničkih i rasnih predrasuda, te fanatizma grupa. Drugim rečima, From koristi ovaj termin kao sinonim za “asocijalni” individualizam koji po njegovom shvatanju napredne i “humanističke” dogme, uništava saradnju, bratsku ljubav i potrebu za privrženošću.“ (Lasch, 1986)

Ovaj konstrukt se sve više prepoznaje kao važan kompleks crta ličnosti i procesa koji učljučuju grandiozni ali ipak krh osećaj selfa kao i preokupaciju uspehom i zahtevima za divljenjem. Pokazalo se da je narcizam kao dimenzija ličnosti u značajnoj meri prediktivna za širok raspon varijabli, od emocionalne reaktivnosti do samoprocene prerformansi. Kao takav ovaj konstrukt već godinama intenzivno privlači pažnju istraživača. Terminom narcizam označavaju se različite pojave.

Pojam narcizma je prvi šire originalno i smelo objasnio Sigmund Frojd. Po Frojdu subjektov “izbor-objekta” je “sam-subjekt” tj. njegovo sopstveno telo, osoba želi samog sebe i zadovoljava se samoljubljem, libido se povlači sa objekata spoljašnjeg sveta  na vlastiti Ego, koji zadržava libido za sebe, pri čemu postaje narcistički libido. Nalazeći ljubavni objekt u samom sebi, subjekt voli samog sebe. To je tip ljubavi prema samom sebi, ljubavi prema svom telu.  Razlikujemo  pojmove primarnog i sekundarnog narcizma.

Frojd je smatrao da je primarni narcizam normalna pojava u razvoju deteta, u kojem dete misli samo o sebi, beba ne razlikuje sebe od drugih i on prethodi objektnim odnosima, sposobnosti da uspostavimo odnos sa drugima “investiramo libido” u njih.

Sekundarni narcizam nastaje upravo kada dete uspeva da premesti pažnju sa sebe i libido se regresivno povlači iz spoljašnjeg sveta i ponovo usmerava pažnju na samog sebe. Primarni narcizam je normalni rezultat razvoja, on postaje normalni narcizam koji je ugrađen u zdravu ličnost i daje unutrašnji sklad i samopoštovanje ličnosti i važan je faktor psihičkog zdravlja. Ovakva vrsta narcizma doprinosi da sebe volimo onakve kakvi jesmo, svesni svojih vrlina ali i nedostataka. 

Sekundarni narcizam može da postane patološki narcizam koji predstavlja poremećaj odnosa prema sebi i najbolje je ilustrovan kliničkim sindromom narcističkog poremećaja ličnosti: izmenjen doživljaj sebe i okoline, idealizacija i obezvređivanje drugih, izrazita psihička narcistička povredljivost, neosetljivost na tuđe probleme, povremeni ispadi neobuzdane agresivnosti, patološki jaka ambicija, izazito sniženo samopoštovanje, doživljaj potpune bezvrednosti, maštanja o neograničenom uspehu, nemogućnost stvaranja realne, integrisane slike, nerealno procenjivanje svojih sposobnosti i dostignuća.

Moderan narcis u odnosu na mitskog Narcisa je stvaran, vrlo otvoren, nasilan, stalno režira, precizan i njemu je potrebna potpuna vlast. On na kritiku može da reaguje izlivom besa ili hladnom indiferentnošću, čime se on brani od praznine ili poniženosti. Narcis bira partnera, prijatelja ili saradnika prema količini ugleda koji mu oni ostvaruju. Sve se svodi na veličanje njega samog i on stalno traži da bude u centru pažnje i da se priča o njegovim delima. U interpersonalnim odnosima oni su često bezobzirni, ne pokazuju empatiju, nemaju razumevanja za potrebe i prava drugih osoba. Za njih je normalno da imaju povlastice, bez osećaja da bi mogli i da daju neku vrstu feedback-a. Vole da su u društvu “poznatih” i nemaju potrebu za traženjem bliskih prijateljstva.

Sve više smo izloženi i okruženi narcističkom kulturom od načina življenja, odevanja, reklama, uskoro će tolika usmerenost na sebe i svoj fizički izgled postati normalna. Komunikacija se odvija bez empatije, razumevanja ili razmene stavova i osećanja, insistira se na stavu “hoću sad i hoću sve”, kao da se nema snage za odlaganje zadovoljstva. Američki san o večitoj mladosti i lepoti, o brzo zarađenom novcu i lakom poslu, i neophodnosti da pobedimo sve bolesti i vreme polako postaje opšti način življenja i veliko opterećenje za  ljude.

Rezultat ovakvih stavova najbolje je opisao Dejvid Moris koji poredi savremene doživljaje i pristupe starenju sa stanjem u Diznijevim parkovima: na ovim mestima se niko nije razboleo, nije ostario, nikada niko ne umire, nikada se novi likovi na rađaju, najveći broj likova nema roditelje, već samo ujake i ujne ili tetke i teče. Možda ni ne razmišljamo koliko smo putem medija naterani na ovakav način življenja. Narcizam plasiran na ovakav način veoma utiče na naš tok života i odnosa koje imamo sa drugima.

Izvor: licninapredak.rs / Dragana Ivanović, psihoterapeut

Pogledajte i

Psihološke promene i menopauza

Mnoge žene doživljavaju menopauzu i srednje doba kao veoma stresno iskustvo. Kako reagujete na menopauzu, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *