Home / Autori / Brankica Šaljić Milenković / Postporođajna depresija

Postporođajna depresija

Autor: Brankica Šaljić Milenković

Postporođajna depresija je često i ozbiljno stanje majki a nekada i očeva. To je klinička depresija koja se javlja par dana ili čak meseci nakon rođenja bebe. Postoje tri oblika promene raspoloženja kod porođenih žena.

Najbezopasniji je takozvani “baby blues”. Javlja se par dana posle porođaja i odlikuje ga plakanje bez jasnog razloga, nagle promene raspoloženja od sreće do tuge i nazad, razdražljivost, uznemirenost. Kada se na to doda umor i neispavanost situacija nije ni malo laka, ali ubrzo prestaje. Smatra se da do 40 dana traje.

Sledeći oblik je postporođajna depresija i nju odlikuju tuga, očaj, nemir, osećanje da osoba nije nikakva majka, da su obaveze i staranje oko bebe mnogo veće i ozbiljnije od očekivanih i mnogo veće od kapaciteta osobe, plakanje, promena apetita, nesanica, nemogućnost povezivanja sa bebom. Ukoliko se stanje ne tretira može trajati i godinu dana a može preći i u najozbiljniji oblik – postporođajnu psihozu koju odlikuju halucinacije, misli o povređivanju, suicidu i stvarno povređivanje sebe i bebe. Tretman se sastoji iz psihoterapije i upotrebe antidepresiva i anksiolitika ukoliko psihijatar proceni da su neophodni.

Da se razumemo, nije lako nositi bebu 9 meseci, poroditi se, oporavljati se i istovremeno uviđati da bebin život zavisi od vas. Kada u to uključimo stalno hranjenje koje je u početku bolno, zarastanje rana, plač bebe koji praktično para uši i nespavanje dobijemo kombinaciju koju nije lako obuhvatiti. Nije sramota osetiti da nam je to previše i da nam treba pomoć. Beba  zahteva konstantnu brigu, negu, prisustvo i mnogo je lakše ženama čiji partneri ili roditelji učestvuju u tom procesu, da majka stigne i da se odmori, prošeta, ode makar do prodavnice ne bi li se za momenat izmestila i oporavila. Neretko partneri počinju da se udaljavaju i da uviđaju da su zamišljali da će sve izgledati drugačije a da ništa nije ispalo tako. U složenim situacijama i zajednicama sve je dodatno opterećujuće kada se roditelji jedne strane mešaju u novu ulogu majke i onda zaista nastane haos. Neki parovi to ne mogu da izdrže i rastanu se.

S obzirom da je bolje sprečiti nego lečiti unapred razgovarajte sa partnerom koja su vaša očekivanja nakon porođaja, obezbedite neophodnu pomoć, nađite vreme za mala bekstva kada je beba sita, pozovite nekoga i prošetajte, popijte piće. Drugarice su tu da vas podsete da niste samo majke, da imate i niz drugih uloga, da vas kritikuju što ste izašle čupave ili grozno obučene, da vas pokrenu i podrže. I zapamtite rečenicu koja će vam celoživotno biti važna, koja kaže – i to će proći!

Izvor: licninapredak.rs / Brankica Šaljić Milenković, psiholog i psihoterapeut

Pogledajte i

Psihološke promene i menopauza

Mnoge žene doživljavaju menopauzu i srednje doba kao veoma stresno iskustvo. Kako reagujete na menopauzu, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *