Home / Članci / Tračarenje – dobre i loše strane
Tracarenje

Tračarenje – dobre i loše strane

Autor: Dr Snežana Videnović

Intervju objavljen u Blic Magazinu 15.05.2016. godine

1. Zašto je tračarenje zdravo i kada je ono korisno i zašto?

Istraživanja su pokazala da su žene srećnije i zdravije ako među sobom redovno neguju one čuvene „male priče“. To je zato što se podiže nivo progesterona koji utiče na smanjenje anksioznosti i stresa.
Tračarenje, ili pričanje iza leđa druge osobe nije lepo, ali ako se pravilno koristi, trač nam može pomoći da saznamo više o sebi, jer samo upoređujući se sa drugima, mi možemo stvoriti pravu sliku o sebi. Zatim, tračarenje nam može poslužiti kao pomoćno sredstvo da bolje procenimo svoju poziciju u društvu, zato što između ostalog, mi smo ono što drugi govore, misle i kako se ponašaju prema nama. Saznati na vreme da nas drugi ogovoraju može da nas zaštiti od potencijalno veće štete, zato što možemo na vreme da reagujemo i da argumentovano nastupimo u odbranu svoje reputacije.

Osim toga, tračarenje ponekad može da unapredi dobre odnose i da utiče na samopoboljšanje jer nam te pikantne priče govore koje ponašanje je prihvatljivo, a koje nije. Tračarenje je značajno i za samopouzdanje jer nam omogućava da se poredimo sa drugima. Ukoliko ste novi član nekog tima, recimo kada stupate na posao, priče vaših saradnika biće od neprocenljivog značaja za vas jer će vam pružiti informacije o tome kako se ponašaju. Ukoliko obratite pažnju šta se dešava sa drugima u vašem okruženju, možete jasnije da predvidite šta vas očekuje u budućnosti.

2. Pojedina istraživanja pokazala su da tračarenje umanjuje stres, da nas povezuje i stvara osećaj pripadnosti. Da li je to tačno?

Tu istinu je svako od nas iskusio na svojoj koži. Pokušajte da se setite neke „vruće priče“ o nekoj, vama zanimljivoj osobi, koja vas je potpuno iznenadila. Verovatno ste osetili tenziju i potrebu da što pre tu „neverovatnu“ vest prosledite dalje. Tereta se oslobađamo na dva načina: trač podelimo sa osobama koje smatramo dovoljno bliskim, ili ga plasiramo nekome za koga smatramo da bi mu ta informacija bila od koristi. U oba slučaja, mi očekujemo lični benefit od tračarenja. Postajemo bitni jer imamo informaciju. Tako stičemo društveni položaj, tako se formiraju pravila ponašanja, meri uspeh i promoviše saradnja u grupi.

3. Jasno je da žene više tračare od muškaraca. U čemu je razlika u tračarenju muškaraca i žena?

Velika razlika između tračarenja muškaraca i žena se ogleda u načinu na koji ih ta aktivnost povezuje. Muška prijateljstva se karakterišu uključivanjem u grupne aktivnosti (sport, klubovi, savezi, itd.), tako da tračevi pomažu stvaranje veza između pojedinca i grupe. Što više informacija neka osoba poseduje, to je njegov status u okviru grupe uticajniji. Sa druge strane, veoma je slaba veza između trača i kvaliteta ženskih prijateljstva. Zajedništvo i intimnost su karakteristike ženskih prijateljstava, sa ili bez obaveznog začina zvanog trač.

4. O kojim temama najčešće tračare muškarci, a o kojim žene?

Žene više tračare od muškaraca o fizičkom izgledu druge osobe, najčešće istog pola. Žene takođe mnogo bolje od muškaraca znaju šta se dešava u društvu – ko je s kim raskinuo, ko koga simpatiše, ko mrzi svog šefa i sl. Interesovanje je u skladu sa osobinama koje se izražavaju kroz „ženske“ vrednosti, kao što su: međuljudski odnosi, kvalitet života, ravnoteža i sklad.
Muškarci vrednuju postignuće i rezultat. Zato su oni skloni tračarenju o statusnim stvarima – nečijem položaju u društvu, načinu na koji je taj status stekao, primanjima koja ostvaruje i sl.
Žene koje negativno ogovaraju druge imaju veću potrebu za zaštitom, verovatno zato što brinu da bi i one mogle da budu u sličnoj ulozi kao i onaj o kome se trača.

5. Da li možda postoje ljudi koji nikad ne tračare i o kojim tipovima ličnosti se radi?

Malo je ljudi koji bi priznali da vole da tračare, iz nekoliko razloga. Zato što nas od malena uče da tračarenje nije prihvatljivo ponašanje za lepo vaspitane, one koji žele da budu omiljeni u društvu, ali da zbog toga možemo i sami biti centralna tema tračeva. Međutim, ljudi su po prirodi radoznali i žele da saznaju što više informacija o onima koje poznaju ili su im iz nekog razloga zanimljivi. Na osnovu istraživanja koje je sproveo psiholog Robin Dunbar, ponašanje, lični odnosi i anegdote o društvenim aktivnostima čine dve trećine svih razgovora, a preostala trećina pokriva sve ostale teme – sport, muzika, politika, itd.

6. Da li može da se napravi podela na zlobne tračeve, koji nastaju s ciljem da nekog povrede, i na dobre, koji su bezazleni? Koji su to tračevi bezazleni, a koji su najopasniji i zašto?

U poslednjih nekoliko godina sve je više istraživanja koja ističu da tračevi nisu samo način da se ljudi ponize i izlože podsmehu, već da imaju i pozitivne efekte. Dobri tračevi su oni koji imaju za cilj da nekoga zaštite, istaknu njegove dobre osobine ili ponašanja. U zavisnosti od toga čime se neko bavi, dobri i loši tračevi tračevi mogu da zamene svoja mesta. U šou biznisu, čak i loši tračevi su poželjni:”Pišite o meni, pa čak i dobro!”
Loše je kad neko počne da uživa u širenju tračeva i to postane nešto po čemu ih ljudi prepoznaju. Ljudima neće biti prijatno sa takvim osobama, neče im verovati i neće ih želeti kao deo tima. Uživanje za prenosioca trača je kratkog veka, jer on umesto velikog čoveka postaje veliki izvor trača od koga se svi sklanjaju.

Najopasniji tračevi su oni koji imaju za cilj da nekome nanesu štetu, a pritom nisu provereni, ili imaju veoma malo (ni malo) dodirnih tačaka sa istinom. Ovo naročito dolazi do izražaja na poslu. Neki direktori ljudskih resursa nadležni za zaposlene u kompanijama ne kriju da se u svom radu, u dobroj meri oslanjaju na tračeve. Na taj način saznaju ko je dobar kandidat za posao, a ko ne, ko je nezadovoljan i želi da napusti kompaniju, ko je lojalan pa zaslužuje unapređenje. Zatim, interesantno im je da znaju ko se sa kim druži, ima li privatno prijatelje u konkurentskim firmama i sl. Vezano za ovu temu, ne mogu da se ne setim direktorke jedne svetske kompanije koja je svaki sastanak sa svojim menadžerima počinjala istim pitanjem:“Koji ste novi trač čuli od prošlog ponedeljka do danas?“

7. Kako treba da reagujemo kada čujemo trač o sebi? Da li je pametno uzvratiti istom merom?

Iako bi to trebalo da bude nešto što se podrazumeva, ljudi često nemaju vremena da se bave razmišljanjem o sebi. Zato je možda pravo vreme, upravo tada, kada čujemo trač o sebi, da se pozabavimo samorefleksijom i samovrednovanjem. Osim toga, pozitivan trač o nekome nam sugeriše načine na koje možemo da poboljšamo sebe, a kojih možda ranije nismo bili svesni.

Ljudi na različite načine reaguju na trač. Uglavnom se osećaju ugroženim i imaju potrebu da uzvrate istom merom, da se pravdaju, uveravaju da to nije tačno. To nije dobra taktika jer je pokušaj uzaludan, sličan onom da pokušavate da skupite sve perje koje je iz pocepanog jastuka neko prosuo sa vrha Beograđanke. Svoj “dobar glas” treba odbraniti na asertivan način – potvrditi sebe pred drugim ljudima. Ukoliko za to ne postoji konkretna prilika u realnom vremenu, samo nastavite da živite u skladu sa svojim vrednostima i vaš ugled će vas pozicionirati na pravo mesto u društvu.

8. Kada možemo da kažemo da je tračarenje čista društvena zanimacija, a kada kažemo da prelazi u zavisnost ili čak bolest? Gde je granica?

Tračarenje je prirodni deo našeg života, ali je neophodno da budemo duboko svesni kakve to posledice može da izazove na nas i druge. Recimo, ukoliko negativan trač utiče na nas tako da nam prija i izaziva zadovoljstvo, to ukazuje da smo na lošem putu. Razmišljanje da su drugi lošiji od nas izaziva bumerang efekat, uljuljkujemo se u svoju nesavršenost i ne težimo poboljšanju, što vodi neminovnom nazadovanju.

Svako od nas treba da uspostavi čvrstu granicu moralnosti u tračarenju. Ta granična linija je dobra ukoliko eliminiše zlobu, zavist, mržnju i štetu koju možemo naneti drugima. Za tračarenje je veoma bitna intuicija i empatija, emocionalne veštine koje svi imamo u određenoj meri, ali koje je bitno da neprestano razvijamo. Ovo nije tako teško kao što izgleda. Dovoljno je za početak da dozvolite svom unutrašnjem biću da vas usmeri na pravi put i da se stavite u položaj osobe koja je tema tračarenja, pa ćete sigurno doneti dobru odluku.

9. Kako osetimo sa kim možemo da tračarimo i da li možda može da se izdvoji određen tip ličnosti koji je najčešće predmet trača ili ogovaranja?

Ne bih se usudila da izdvojim bilo koji tip ličnosti koji je skloniji ogovaranju, jer je to alat koji koriste svi tipovi ličnosti da bi formirali veze, kao i da bi saznali nepisana pravila grupe čiji su članovi. Najčešće tračarimo sa ljudima koji su nam bliski i na taj način razmenjujemo veoma bitne informacije za nas i naše dalje odnose. Na primer, kolega vas povuče za rukav i šapatom upozori da je šef danas loše volje. Sigurno mu nećete tražiti povišicu, kao što ste planirali.

Izvor: licninapredak.rs / Dr Snežana Videnović, savetnik za lični razvoj

Pogledajte i

Psihološke promene i menopauza

Mnoge žene doživljavaju menopauzu i srednje doba kao veoma stresno iskustvo. Kako reagujete na menopauzu, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *