Home / Članci / U pravcu zdravije komunikacije: Kako izaći na kraj sa pasivno-agresivnim ponašanjem?
Komunikacija

U pravcu zdravije komunikacije: Kako izaći na kraj sa pasivno-agresivnim ponašanjem?

Autorka: Milena Ćuk

Kako prepoznati pasivno-agresivno ponašanje?

Šta je to pasivno-agresivno ponašanje? Na koji način se sve može ispoljiti? Koji je cilj ovog ponašanja? Odakle potiče? Može li se promeniti? Ovo su pitanja koja se obrađuju u ovom pasusu.

Koliko puta vam se desilo da se bliska osoba naljuti na vas i onda vas ignoriše i duri se – osećate bes i netrpeljivost u njenom ponašanju, ali vam ne govori šta joj je i šta ju je tačno povredilo. Sve to može biti začinjeno sarkastičnim komentarima, demonstrativnim odlascima, lupanjem vratima… To može biti prijatelj, momak, devojka, muž, žena, brat, sestra, majka, otac… Ili ste se upravo vi tako ponašali prema nekoj bliskoj osobi?

Ovo je tipičan primer pasivno-agresivnog ponašanja koje je, kao stil komuniciranja, prilično zastupljeno. Osobu koja se ponaša pasivno-agresivno bes ‘tera’ da od drugih dobije ono što želi, ali je strah sprečava da to učini direktno. Svoju agresivnost osoba ‘prerušava’ tako da bi izbegla odgovornost za svoje ponašanje jer ako bismo je upitali šta se dešava, dobili bismo jedno (besno): NIŠTA!

Kad se durimo, mi hoćemo da nateramo drugu osobu da promeni svoje ponašanje – a priznajmo, i da je nateramo da malo pati zbog toga šta nam je uradila. To sve hoćemo, ali bez toga da jasno i direktno kažemo kako se osećamo i zbog čega. Tu nastaje problem jer ova druga osoba ne zna u čemu je tačno pogrešila, a i kada joj postane jasno da se vi ljutite ili da ste povređeni, može se osećati loše jer ste je nepravedno ‘osudili’. Tada se kod te druge osobe javlja reakcija u vidu besa, tuge ili krivice. I – igra je započela, sve je spremno za dramski zaplet.

Durenje često srećemo kod dece. To je njihov način da izraze ljutnju, a ovakvo ponašanje za cilj ima da ‘kazni’ (uglavnom) roditelja zbog doživljaja nanete nepravde. Durenje (kao i pasivno-agresivno ponašanje) ima veze sa socijalizacijom emocija, pre svega ljutnje. Deca u najranijem uzrastu ne mare mnogo za socijalne norme i njihovo izražavanje emocija je spontano i direktno. Međutim, u procesu vaspitanja, detetu se šalje poruka da nije ‘lepo’ kada ‘besni’, ako baca predmete, udara druge, ujeda i slično. Od deteta se traži da bude ‘dobro’. Detetovo poimanje ‘dobrog’ je kada su roditelji zadovoljni njegovim ponašanjem jer je primarna potreba u deteta: biti voljen i prihvaćen od strane roditelja.

Reakcija deteta na spoljašnje nadražaje koji mu smetaju je normalna – da bude iziritirano, da oseti frustraciju ili ljutnju. Zadatak roditelja je da nauči dete kako da izrazi ova osećanja, a da ne povređuje sebe niti druge. Međutim, često sami roditelji imaju problem da adekvatno ispolje frustraciju ili ljutnju pa je ispunjenje ovog zadatka otežano. Deca imitiraju odrasle, pa i njihove obrasce reagovanja. Ako roditelj manipuliše uskraćivanjem ljubavi i pažnje kada ga drugi povrede i naljute (uključujući i dete), dete usvaja ovakav obrazac kao model.

Na svu sreću, mi kao odrasli, bez obzira kakav obrazac ispoljavanja emocija smo usvojili, imamo kapacitet da taj obrazac i promenimo.

Pored durenja, ovo su još neki primeri pasivno-agresivnog ponašanja: izbegavanje ili ‘zaboravljanje’ da se uradi sopstveni deo posla koji je obećan (recimo ako se radi u timu); ‘zabušavanje’ ili ‘traljav’ rad na zadacima koji su nerado prihvaćeni; redovno kašnjenje (sa uvek spremnim izgovorom). U svim ovim slučajevima, druga osoba ili druge osobe će biti oštećene.

Nije svako kašnjenje, loše urađen posao, odlaganje i sl. pasivno-agresivno ponašanje, ali ako se to često ponavlja i ako će drugi biti ugroženi ili oštećeni na bilo koji način, najverovatnije da jeste.

Pasivno-agresivno ponašanje je moćna forma manipulacije. Ukoliko drugi pokušaju da se konfrontiraju, osoba koja se ponaša PA-AG uvek može negirati postojanje namere. U tome joj pomaže uvek spremno uverljivo opravdanje (Stvarno sam želeo da se pojavim na vreme, ali autobus mi je zakasnio…; Nisam ljuta, samo me boli glava.)

Ono što najviše zbunjuje je neusklađenost verbalne i neverbalne poruke – i upravo taj nesklad je ono što nas upozorava da se možda radi o manipulaciji i da je potrebno da odreagujemo kako bismo zaštitili svoje granice.

Iako je teško konfrontirati se osobi koja je sklona pasivno-agresivnom ponašanju, tj. ukazati na konkretno ponašanje koje nam smeta, posledice postoje jer naše mišljenje o toj osobi se vremenom menja u negativnom smislu: osobu počinjemo da posmatramo kao nepouzdanu, neodgovornu, neorganizovanu itd. Vremenom, udaljavamo se od osoba koje su sklone PA-AG ponašanju jer ne želimo da budemo ‘dežurni krivci’ niti da ispaštamo zbog nečije neodgovornosti.

Kako izaći na kraj sa pasivno-agresivnim ponašanjem?

Sada kada znate da prepoznate pasivno-agresivno ponašanje, verovatno vas interesuje kako možete sačuvati svoje granice kada neko ispoljava ovakav vid ponašanja prema vama. Ako ste dovoljno iskreni sa sobom i priznajete da ste ponekad i vi skloni pasivno-agresivnom reagovanju, možda se pitate kako sebi da pomognete i šta kod sebe da menjate u pravcu zdravije i jasnije komunikacije? U nastavku slede odgovori na ova pitanja.

Ako uviđate da ste upravo vi skloni pasivno-agresivnom ponašanju i želite da menjate naviku, evo par saveta.

Za vas bi bilo korisno da naučite da prepoznajete i verbalizujete svoja osećanja. U momentima kada osećanja besa ili povređenosti kuljaju u vama, dajte sebi vremena da izanalizirate šta je to što vas je toliko uznemirilo. Pitajte se, šta je ta druga osoba tačno rekla ili uradila da ste se razbesneli ili uvredili. Sa čim ste to povezali? Na koji način ste bili ugroženi u datoj situaciji? Koja vrednost je dovedena u pitanje? Kako biste voleli da se ta osoba ponela?

Bilo bi dobro da razgovarate sa tom drugom osobom iskreno i bez optuživanja, da joj kažete šta vam se dešava i šta vam smeta. Niko ne može da vam čita misli, čak ni ljudi koji vas dobro poznaju. Unutrašnji ‘program’ koji vas ‘voza’ je snažan, ali moguće je odupreti mu se uz iskrenu nameru – ukoliko želite razjašnjenje, razumevanje i razvoj odnosa. Ukoliko vam je i dalje glavni cilj da ta druga osoba ‘vidi šta vam je uradila’, da pati kao i vi – onda ništa.

Ukoliko vam drugi ukazuju da ne ispunjavate dogovore te počinju da vas posmatraju kao neodgovornu osobu – nemojte prihvatati zadatke koje ne želite da radite niti obećavati ono što ne možete da ispunite. Ukoliko ne možete da procenite koliko vam vremena treba za nešto ili u kojoj meri ćete se posvetiti nekom zadatku, naznačite to osobi sa kojom se dogovarate kako bi i ona imala jasnija očekivanja od vas.

Kada primetite da se bliska osoba ’duri’, kada osetite da izaziva u vama osećanje krivice, a da ne znate tačno čime ste je povredili, ono što možete da uradite je da tražite razjašnjenje situacije. Pošto ni vi niste sigurni da li ste dobro procenili situaciju, tako možete i nastupiti. Na primer, možete postaviti pitanja tipa: Imam utisak da se ljutiš na mene. Hoćeš da mi kažeš o čemu se radi? Ili: Primetila sam da se ponašaš drugačije prema meni. Da li se nešto desilo? Hoćeš da razgovaramo?

Sa ’profi’ PA-AG igračima, biće teško, naročito sa onima koji imaju problem da se postave u poziciju drugoga i koji su nespremni na promenu svojih toksičnih navika. Oni će negirati da se nešto dešava, ali će možda u nekoj drugoj, naizgled bezazlenoj sitaciji, imati ispad besa ili sarkastični komentar upućen vama. Sa onima kod kojih je težnja za normalizacijom odnosa jača, može doći do iskrenog razgovora i postepenog pomaka u ponašanju. Možda neće biti u ’zen modu’, ali sve dok osoba ne baca ’drvlje i kamenje’, to je OK. Niko od nas nije savršen, svi imamo svoje ’programe’ koji nas ’vozaju’ i uz uzajamno poštovanje, razgovore, ali i promenu ’toksičnih’ ponašanja, imamo priliku da rastemo zajedno.

Kada su u pitanju (ne)rad u timu, (ne)poštovanje dogovora i slično, važno je da podsetite datu osobu kakav je bio dogovor. Takođe, možete predočiti osobi kako ste se vi osećali zbog toga šta je uradila ili nije uradila uprskos dogovoru, kako se osećate dok je čekate, sa kakvim posledicama se suočavate usled datog ponašanja itd. Ukoliko osoba ponavlja ponašanja koja vi doživljavate kao neodgovorna i koja vam štete, uprkos molbama da ih promeni, tražite nove dogovore i postavljate uslove kojima ćete zaštiti svoje granice.

Ukoliko ništa od navedenog ne donosi rezultate, jedino što možete da uradite da zaštitite sebe je, ili da prihvatite da osoba neće menjati ponašanje koje vam smeta (i da prestanete da se nervirate oko toga), ili da smanjite interakciju sa ovom osobom na minimum i usmerite se na one osobe koje su spremne da se drže dogovora i grade odnos ili saradnju u pravcu koji i vama odgovara.

I ne zaboravite: ne možete drugog naterati da se promeni ako on to neće – šta god da radite. Možete samo sebe da menjate – način na koji posmatrate to što vam se dešava i kako reagujete – i time zapravo štitite svoje granice i poboljšavate odnose sa drugima.

Izvor: licninapredak.rs / Milena Ćuk, kouč, psihološkinja i trenerica asertivnosti

Pogledajte i

Psihološke promene i menopauza

Mnoge žene doživljavaju menopauzu i srednje doba kao veoma stresno iskustvo. Kako reagujete na menopauzu, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *