Home / Članci / Zdravlje / Šest načina da smanjite stres i anksioznost

Šest načina da smanjite stres i anksioznost

Stres i anksioznost – stanja su koja svi proživljavamo više puta u toku dana. Postali su deo dnevnog funkcionisanja. Retko kad smo u mogućnosti u toku dana da se povučemo, opustimo, napunimo baterije.

Šta se zapravo dešava u našem telu?

Stres se manifestuje na mnogo načina i intenziteta i mogu ga uzrokovati bezbrojni faktori – od pritiska na poslu, gradske buke i vreve, jurcanja dece kroz kuću, bavljenje finansijama… Često stres deluje toliko moćno da naprosto nismo sposobni da nastavimo sa svakodnevnim aktivnostima.

Kad doživljavamo stres, amigdala (deo u mozgu koji je zadužen za procesuiranje emocija) šalje signal hipotalamusu – kontrolnom centru mozga koji putem nervnog sistema komunicira sa ostalim delovima našeg tela, i aktivira borbu ili beg (fight or flight) reakciju organizma.

“Borba ili beg” reakcija na stres fizički se manifestuje kroz ubrzan rad srca, hipreventilaciju, obilno znojenje, hipersenzibilnost, nalet adrenalina. Hormon kortizol koji organizam u ovom stanju proizvodi, pomaže telu da sačuva energiju koju je telo mobilisalo za borbu ili beg. Kada stres prođe i organizam se umiri, nivo kortizola padne. To je razlog što se osećamo iscrpljeno i umorno posle nekog stresnog događaja.

Kako je stres postao svakodnevna pojava (a zamislite samo kako je scrpljujuće za organizam aktivirati “borbu ili beg” više puta u toku dana, i koliko puta nivo kortizola skače i opada!), a većina nas nije u mogućnosti da, recimo, prilegne i opusti se u toku dana, evo nekoliko saveta koji mogu da pomognu da se brže i lakše smirimo.

Svesno disanje

Svi znamo da dišemo, to nije sporno. Međutim nismo ni svesni da dišemo, a vrlo često ni kako dišemo. Tehnike svesnog disanja uče nas da se fokusiramo na process koji se dešava u našem telu kad udahnemo, i kada izdahnemo – plitko, duboko, pažnju usmeravamo na širenje grudnog koša  pri udahu, širenje nozdrva… eto! I naša pažnja je već duboko u nama, daleko od uzročnika stresa i napetosti.

Držanje kockice leda u ruci

Istraživanje sprovedeno u San Diegu pokazalo je da držanje kockice leda u ruci može značajno pomoći u umanjenju anksioznosti. Naime, naš organizam će se fokusirati na osećaj hladnoće u ruci umesto na osećaj panike koji nas preplavljuje. Neprijatan osećaj hladnog takođe odvlači pažnju od uzročnika  osećaja anksioznosti.

Meditacija

Zajedno sa promišljenim disanjem, uz pomoć meditacije fokusiramo se na ono što se dešava unutar našeg tela i uma. Po nekim istraživanjima 27 minuta svakodnevne meditacije u velikoj meri smanjuje uticaj stresa na organizam, pospešujući gustinu sive mase hipokampusa (deo mozga koji je odgovoran za samosvesnost, saosećanje i samospoznaju). Meditacija se vežba, i u današnje vreme se na internetu može pronaći odličan materijal kao vodič za meditaciju.

Bojanke za odrasle

Jednostavan a vrlo efkasan način za umanjenje stresa i napetosti su bojanke za odrasle. One na suptilan način pomeraju našu pažnju ka spolja. Sličan efekat ima i npr košenje trave, pletenje i manuelne aktivnosti te vrste.

Zapišite svoja osećanja

Literatura za samopomoć obiluje savetima koji nas podstiču da zapisujemo svoja osećanja i misli, da vodimo dnevnik. Opisati rečima ono što u tom trenutku osećamo nekad nije uopšte lako, ali vredi probati… dok razmišljamo o tome kako da opišemo šta osećamo, naš fokus se već pomera od uzročnika stresa i polako se smiruje. Kupite sebi beležnicu.

Provodite vreme sa kućnim ljubimcem

Popravljanje raspoloženja uz igru i maženje ne odnosi se samo na ljude. Često naši kućni ljubimci – bilo da su prekriveni dlakom, perjem ili krljuštima – bolje osećaju kako da nam pomognu nego mi sami. Eterična ulja, žvake, slušanje muzike, smeh takođe spadaju u korisne tehnike za odrvaćanje pažnje od onog što nas stresira i pomažu da se organizam primiri.

Potrudite se da izeberete onaj koji za početak najlakše možete sebi da priuštite i pratite kako vam pomaže. A možda i napravite iskorak i procenite da je vreme da naučite nešto novo, na primer da probate tehnike meditacije.

Pogledajte i

DA LI VAM JE POSAO VAŽNIJI OD MENTALNOG ZDRAVLJA?!

Radna okruženja u savremenom dobu postala su ozbiljna opasnost za naše mentalno zdravlje. Ubrzan ritam …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *