Home / Članci / Životni saveti / Introverti – šta ih čini srećnim?
Usamljenost

Introverti – šta ih čini srećnim?

Uglavnom se  smatralo da introverti ne uživaju u društvu, ne vole okupljanja i zaiziru od vremena provedenog sa prijateljima. Misli se da bi učinili sve da provedu mirno veče kod kuće, što izaziva sažaljenje njihove okoline. Introverti međutim imaju vrlo šarolik i svestran svet u kom žive..

Šta ih čini srećnim?

1. Da prihvate sebe. Mnogi introverti nisu ni svesni koliko su posebni. Iz tog razloga većina ima problem da iskaže svoje emocije i čine sve kako bi se što bolje uklopili u svoje okruženje. Pretvaraće se da uživaju u velikom društvu, dok bi najradije provodili vreme u miru svog doma. Zato je važno da pre svega private sebe takvima kakvi jesu i pomire se sa svojim potrebama i interesovanjima.

2. Da gaje iskrena i duboka prijateljstva. Za njih nisu bučna okupljanja, kurtoazna, površne priče. Oni uživaju u razgovorima i pričama iz kojih mogu nešto da nauče, koji ih intrigiraju i navode na razmišljanje. Radije će provesti veče u razgovoru sa bliskim prijateljem, nego u bučnom društvu.

3. Da budu sami. Introverti vole samoću. Mnogo bolje funkcionišu sami. Potrebno im je vreme i prostor u kom mogu da se posvete onom što rade. Detaljni su i imaju potrebu da sve elemente dobro sagledaju i prouče. U svetu koji favorizuje ekstroverte, biti sam predstavlja ozbiljan izazov za introverte.

4. Da nađu mir i spokoj. U svetu koji funkcioniše u ritmu ekstroverta, vrlo je zamorno funkcionisati. Introvertu treba vreme za sebe koje će provesti u miru kako bi napunio baterije.

5. Da nađu društvo slično sebi. Zabluda je da introverti izbegavaju sklapanje prijateljstava! Samo su izbirljivi. Imaće manji broj prijatelja, ali će ta prijateljstva za njih imati značaj i oni će ih brižljivo negovati.

6. Da postignu svoje ciljeve. Introverti su ambiciozni, iako možda ne deluju tako. Teže da postignu zacrtane ciljeve. Ono čemu su se posvetili i to što rade mora da im se dopada i svakako mora biti smisleno.

7. Da funkcionišu u svom ritmu. Imaju svoj ritam u svemu, ne srljaju i temeljno promisle pre nego što odgovore. To ne znači da su spori, već da su temeljni. Stres i pritisak, stalno požurivanje ih frustrira i dekoncentriše.

Zamislite se samo na trenutak – ovo nisu potrebe koje je nemoguće zadovoljiti. Potrebno je samo se potruditi, videti i uvažiti potrebe drugih.

Izvor: Psychology Today

Pogledajte i

Analiza nesvesnih sadržaja - koncepti VS doživljaji

Analiza nesvesnih sadržaja – Koncepti VS Doživljaji

Psihološke teorije – teorije ličnosti, teorije promene, teorije nastanka psihopatologija i druge – neophodne su …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *