Home / Autori / Branka Mitrović Josipović / Dete na psihoterapiji
Decija psihoterapija

Dete na psihoterapiji

Autor: Branka Mitrović Josipović

Često me pitaju o tome kako funkcionišu psihoterapijski susreti  sa decom kao klijentima, koji je njihov učinak, koliko su deca svesna šta se dešava na seansi..

Prvenstveno, treba imati na umu da kada je u pitanju psihoterapija odraslih radite sa punoletnim, odraslim i odgovornim klijentom. U radu sa decom  potrebno je uzeti u obzir bar dve strane a to su dete i njegovi roditelji. Roditelji su ti koji donose odluku o dolasku i dovode dete (kada je u pitanju predpubertetski period dok adolescenti često dolaze samostalno uz saglasnost roditelja). Razlozi su različiti: problemi u ponašanju i agresivno ponašanje, porodične promene, traumatska iskustva…

Potrebno je uvažiti roditeljevu potrebu, saslušati ga i prikupiti podatke o detetu kao što su zdravstveno stanje,  opis ponašanja, opis ličnosti, priroda problema kako ga opažaju roditelji.

Sam rad sa decom uglavnom ne podrazumeva rad na problemu razgovorom kao kod odraslih već korišćenje različitih tehnika primerenih uzrastu.

To su vrlo često tehnike koje se baziraju na igri i igrovnim aktivnostima. Na primer, možemo zatražiti od deteta da nam nacrta neki crtež a zatim razgovarati sa njim o tom crtežu, njegovim delovima,  tražiti od njega da se identifikuje sa nekim od elemenata crteža i stupi na taj način u dijalog sa drugim delovima. Često se koriste priče u radu sa decom, bilo da dete priča priču vezanu za crtež ili za neku drugu temu. Priču možemo podsticati potpitanjima. Možemo koristiti i različite fantazije, govoriti detetu da zamisli različite stvari.

U radu sa decom često se koriste različite igračke kao što su lopte, lutke, plišane igračke, kocke i sl.
Kroz igru sa detetom pokušavamo da saznamo kako on vidi razlog dolaska na terapiju i radimo na detetovoj promeni.

Mogu se koristiti i savremene tehnologije u radu, kao što su laptop i mobilni telefon, jer o deci se često može dosta toga saznati kroz omiljenu igricu ili crtani film.

Kao i za odrasle, i za decu važi geštalt princip fokusiranja na sada i ovde, odnosno sve se odigrava u sadašnjem trenutku.

Naravno, potrebno je da terapeut bude posebno senzibilan za dečja osećanja i da poštuje njihove granice kao i kod odraslih klijenata. Ako su svi uslovi ispunjeni, psihoterapija može proticati veoma uspešno i imati dobar završetak.

Izvor: licninapredak.rs / Branka Mitrović Josipović, psihoterapeut

Pogledajte i

Poremećaji ličnosti: paranoidni poremećaj

Klijent: Dobar dan. Odmah da Vas zamolim da zatvorite vrata terase. Ono što bih mogao …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *