Home / Autori / Partnerstvo
Partnerski odnosi

Partnerstvo

Šta znači ući u vezu?

Za većinu ljudi to znači pronaći idealnog partnera. Hteli to da priznaju ili ne, tako je. Mali broj ljudi stvarno duboko veruje u to da idealno ne postoji i dobro su sa tom idejom. Jedan broj ljudi veruje da ne postoji idealna veza zato što njima nešto fali ili fali drugim ljudima.

Ono što je važno da imamo na umu jeste da u svakoj vezi mi tražimo osobu koja će nama potvrditi sliku veze koju mi nosimo u glavi. Najčešće je u pitanju „idealna veza“. Tražimo partnera koji će ispuniti naše želje, naša očekivanja. Pri tome, većina ljudi ne
računa na to da svako od nas ima svoju sliku idealne veze i idealnog partnerskog odnosa u glavi. I te su slike – različite.

Recimo, za devojku je idealan partner onaj koji će nedelju provoditi sa njom na romantičnom vikendu uz sveće.. za mladića idealna partnerka je ona sa kojom će nedelju provoditi tako što će ona spremati različite đakonije dok on igra fudbal sa drugovima, a on se posle sit najesti i lepo se naspavati za sutrašnji dan. I – zamislite rušenje iluzija ukoliko njih dvoje uđu u vezu.

Šta je rešenje? Jedno od rešenja jeste da uporno tragate za osobom koja ima istu sliku idealne veze kao i vi. Pri tome, važno je ko je sa koje strane, u smislu ako oboje hoćete da budete osoba koja će biti „masirana“..ko će da masira? I, eto problema jer se „ne
razumete“. Znači: tražite osobu sa komplementarnom slikom idealne veze: ko voli da kuva, traži onoga ko voli da jede…

Koja je verovatnoća da će te to naći ako – ćutite?

Način na koji izgleda da se najčešće komplikuje veza jeste – razgovor. U smislu da ga ili nema, ili se pokreće na teme o kojima ne može samo da se priča. Većina ljudi kad čuje rečenicu „treba razgovaramo“ odreaguje žustrim unutrašnjim monologom tipa „joj, šta je sad, kako da se izvučem, šta hoće sad od mene…“…najčešće iz straha da slušanje znači sprovođenje u delo tuđih zahteva, na našu štetu.

A šta je rešenje?

U partnerstvu – razumeti sebe i svoje potrebe; Kako? Način na koji se i razrešava problem u vezi je razgovor – prvo sa samim sobom. Konkretno – prepoznati svoju „idealnu“ sliku iz glave i razmisliti o sledećem: da li mi iskreno verujemo da je ona moguća?

Ako verujemo – šta možemo da uradimo tim povodom? Ako, u stvari, ne verujemo – šta mi radimo tim povodom? Može da se desi da traganjem za „nemogućim“ ne dozvoljavamo sebi da uživamo u onome što smo izabrali za sebe. U osobi sa kojom smo izabrali da budemo. Nijedan izbor nije slučajan – mi smo ga sami napravili. I osoba sa kojom smo je kvalitetna, dobra osoba čiju vrstu dobrote nekada ne dozvoljavamo sebi da vidimo zbog svojih iluzija o tome kako bi trebalo.. Ako mislimo da osoba nije dobra..pa zašto ostajemo u vezi lošoj po nas?

Veza loša po nas je veza u kojoj se mi osećamo loše. Pošto (koliko god je to teško shvatiti ali je tako) niko ne može da utiče na to kako mi biramo da se osećamo – mi smo sami izabrali svoja osećanja. Možemo da pogledamo oko sebe i da vidimo – šta stvarno imamo, kakav život vodimo, sa kim smo ili hoćemo da budemo i da iskoristimo maksimum iz toga što nam je – tu. Koliko god želeli da imamo kontrolu nad tuđim životima, to je – nemoguće.

Jedini život nad kojim mi imamo kontrolu je – naš. Pa, ukoliko odlučimo da verujemo u korišćenje potencijala koji su nam na raspolaganju možda i shvatimo da možemo, umesto fantazija o tome šta bi bilo i kako bi bilo kad bi.. da uživamo, potpuno i mirno u onome šta imamo i koga imamo pored sebe.

Katarina Pfaf-Krstić, CTA(p)

Pogledajte i

Poremećaji ličnosti: paranoidni poremećaj

Klijent: Dobar dan. Odmah da Vas zamolim da zatvorite vrata terase. Ono što bih mogao …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *